Alis Vajdel, čelnica ultradesničarske Alternativa za Nemačku (AfD) izjavila je da će se ta stranka, ako dođe na vlast, zalagati za referendum o izlasku zemlje iz Evropske unije u stilu Bregzita.
Ona je u intervjuu za Fajnenšel tajms (FT) izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz EU ocenila kao savršeno ispravan potez.
- To je model za Nemačku, opcija da se može doneti takva suverena odluka - rekla je Vajdel.
Navodi se da se ona na čelu stranke nalazi od 2022. godine.
Vajdel je poručila da će vlada AfD nastojati da reformiše EU i ukloni njen "demokratski deficit", uključujući ograničavanje ovlašćenja Evropske komisije, koju je nazvala "neizabranom izvršnom vlašću".
"Neka ljude sami odluče, baš kao u Velikoj Britaniji"
- Ali ako reforma nije moguća, ako ne uspemo da ponovo izgradimo suverenitet država članica EU, trebalo bi pustiti ljude da odluče, baš kao što je Velika Britanija učinila. I mogli bismo da imamo referendum o '"Degzitu" (Dexit) - izlasku Nemačke iz EU - rekla je Vajdel.
Navodi se da ova ideja otvara veliki tabu u Nemačkoj, gdje su mejnstrim stranke posvećeno orijentisane ka EU.
Pored toga, nemački ustav postavlja stroga ograničenja nacionalnim plebiscitima, a čak i da se oni održe, ankete pokazuju da bi velika većina Nemaca glasala za ostanak u EU.
Međutim, među biračima AfD podrška EU je najslabija.
Snažan rast popularnosti AfD
Vajdel je govorila u kontekstu velikog porasta podrške AfD, stranke koja prema anketama iznosi 22 odsto - što je više od sve tri stranke u klimavoj koaliciji kancelara Olafa Šolca - socijaldemokrata, Zelenih i liberala.
Očekuje se da će AfD pobediti na regionalnim izborima u septembru u istočnim pokrajinama Saksonija, Brandenburg i Tiringija, ali pošto sve druge vodeće stranke odbijaju da sklope koalicioe dogovore s AfD, njen put do vlasti nije izvestan.
Nemačka obavještajna agencija ukazala je na ekstremizam unutar AfD i stavila nekoliko stranačkih zvaničnika pod nadzor.
Ipak, stranka je profitirala na nezadovoljstvu javnosti kancelarom Šolcom i njegovim lošim vođenjem privrede.
Ali, poslednjih dana ta stranka našla na udaru kritika zbog izveštaja o kontroverznom sastanku održanom u novembru prošle godine na kojem su ulestvovali poslanici AfD i austrijski ekstremnodesni radikal Martina Zelner, a na kojem se raspravljalo o planu za prisilno proterivanje miliona imigranata iz Nemačke - uključujući građane s nemačkim pasošima.
Masovni protesti protiv desnice
Protesti protiv AfD održani su u brojnim nemačkim gradovima, a političari su isticali opasnost koju stranka predstavlja za nemačke demokratske institucije.
Vajdel nije učestvovala na sastanku i brzo je otpustila bliskog suradnika koji je tamo bio prisutan, ali je ipak imala problema s obuzdavanjem reakcije.
Lars Klingbajl, čelnik socijaldemokrata, optužio ju je da je "vučica u jagnjećoj koži.
Vajdel je u intervjuu za FT okrivila korectiv, istraživački list koji je prvi izvestio o sastanku, osudivši metode te medijske organizacije kao "skandalozne".
- Bio je to pokušaj da se kriminaliuje sama ideja zakonite repatrijacije ljudi koji nemaju dozvolu ostanka ovde ili podležu nalogu za deportaciju. AfD je stranka koja se zalaže za sprovođenje zakona ove zemlje - rekla je Vajdel.
Šefica ultradesničarske stranke živi sa ženom
Vajdel, doktorka ekonomskih nauka koja je radila za "Goldman Saks" i "Alijanc global investors" pre nego što je ušla u politiku, nalazi se na čelu poslaničkog kluba AfD od 2017.
Živi u istopolnom partnerstvu sa ženom iz Šri Lanke, što je izdvaja u stranci kojom dominiraju muškarci s tradicionalnim porodičnim stavovima.
Hans Forlender, politolog na Tehničkom univerzitetu u Drezdenu, ocenio je da ona svojom poznatom belom bluzom i biserima, dobrostojećim nasleđem i karijerom u finansijama, ona AfD daje "auru buržoaske respektabilnosti koja ima snažnu privlačnost za birače srednje klase izvan tradicionalne tvrdodesničarske baze".
(Kurir.rs/Index/Preneo: N.V.)
Bonus video: