Pavle Vuisić bio je bard srpskog glumišta, a ostavio je i neizbrisv trag i u domaćoj kinematografiji. Ovaj osobenjak, kako su ga često nazivali, nije uživao pažnju medija, te su njegovi intervjui prava retkost.
Iako nije imao formalnog glumačkog obrazovanja njegove role, smatraju se kultnim. Usvojoj bogatoj karijeri ostvario je 177 rola, a posebno mesto u srcima publike zauzeo je u serijalu "Kamiondžije".
Zbog povučenosti kojom je odisao, danas nije dostupno mnogo podataka o njegovom privatnom životu.
"Znate, Paja ne voli ovo što radi! Radi zato što mora da radi i što ne zna šta bi drugo. A inače ne voli film i sve ovo oko njega, pa zato možda, ne voli novinare. Beži od njih kao od kakve epidemije. On tako na našoj Adi ne beži ni od čitavog roja komaraca!", govorili su ljudi koji su ga poznavali, a pisali su tada mediji.
Obožavao je da pravi brodove, a izgustirao bi ih čim završi, svečano je pustio u rad česmu iz koje je teklo vino, provodio je dane i noći na Adi...
Testament
Njegov testament, dugo je bio misterija, a kada je obelodanjen, ljudi su bili ganuti, jer je do kraja ostao dosledan sebi.
- Testament Pavla Vuisića, rođenog od majke Radmile i oca Miša, koji dana prvog novembra 1982. godine, pri čistoj svesti i zdravoga uma sastavlja ovu poruku - navodi se.
Kako je napisao, želeo je da sve što ima ostane njegovoj supruzi Mirjani.
- Mirjani, ženi mi, sve što imam za slučaj da odapnem, ostavljam, s tim da razumno rasproda ili otuđi imovinu moju, odnosno svoju, a ako ne bude u stanju da imovinom raspolaže, da to samo sud može uraditi - napisao je i dodao:
- Mirjana, ako posle mene ostane,ima da me sahrani sa svim adetima i čestima crkve pravoslavne, sa šest popova da se pred mojim telom vide i čuju.
Kako se navodi u biografiji Pavla Vuisića "Posle fajronta"autora Aleksandra Đuričića, glumac je "za inat" tražio šest popova, od kojih je očekivao da ćute i "u sebi pevaju".
Dodao je i da ne želi da o njemu govore komunisti da se ne bi "prevrnuo iz groba" i ne samo prevnuo "nego ustao iz groba da ga mori"
Sahrana
Ipak, ovo je najverovatnije bila glumčeva šala, kako je godinama kasnije ispričala njegova supruga Mirjana. Ona je otkrila da je njegova poslednja želja bila da sahrani prisustvuje samo dovje ljudi - pop i supruga.
Budući da je ceo život proveo daleko od bliceva i trudio se da se ne eksponira, insistirao je da niko ne bude obavešten o njegovoj smrti, dok se ne završi sahrana i bude ispraćen na veči počinjal.
Po nekim izvorima, on je insistirao na tome da se vest o njegovoj smrti objavi tek tri dana nakon sahrane.
- Poznanici, filmadžije, sindikati, cele fabrike su se raspitivale kako da mu odaju počast. Saznali su tek kada je sve bilo gotovo - navodi se u biografiji, koju je napisao Đuričić, a preneo Nedeljnik i dodaje:
- Čak ni pop nije znao koga sahranjuje. Čitulje su bile bez ožalošćenih. Nije voleo forme. Mirjana je poštovala njegove poslednje želje, kao i sve prethodne.
Glumac je preminuo 1. oktobra 1988. godine u 62. godini života, od karcinoma, a sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.
(Kurir.rs)
Bonus video: