NATO je najavio vojne vežbe sa oko 90.000 vojnika od februara do maja ove godine čime I obeležava 75 godina svog postojanja.
Ova najava dolazi samo nešto više od četiri nedelje pre druge godišnjice ruske invazije na Ukrajinu 24. februara.
„Spremamo se za sukob sa Rusijom i terorističkim grupama", rekao je predsedavajući vojnog odbora NATO, holandski admiral Rob Bauer, posle dvodnevnog razmatranja u sedištu NATO u Briselu. „Ako nas napadnu, moramo biti spremni."
Prof. dr Rastislav Stojsavljević, profesor geopolitike, i Darko Obradović, programski direktor Centra za strateške analize, gostovali su u jutarnjem programu Kurir televizije gde su govorili o ovoj temi.
- Ne sprema se NATO za sukob sa Rusijom, nego se NATO sprema za odbranu svojih članica od Rusije. Kada je krenula agresija na Ukrajinu, mi smo iz Ruske federacije slušali za Berlin, Medvedev je rekao ubiću britanskog premijera nuklearnim udarom i s tim u vezi narušava se kompletan koncept evropskog dela post-sovjetskog prostora jer je Rusija rešila da preko Ukrajine zapravo ne prizna ni jednoj post-sovjetskoj državi njen suverenitet i pravo da samostalno odlučuje u svojoj spoljnoj politici. S tim u vezi je na samitu u Viljnisu konstatovana i usvojena reforma snaga za brzo reagovanje koja obuhvata u prvih deset dana sto hiljada ljudi, u trideset dana obuhvata između 200 i 300 hiljada ljudi i u periodu od 30 do 180 dana obuhvata 500 hiljada ljudi. Sa tim u vezi se nametnula potreba kako će logistika da isprati takav jedan robustan obim snaga na evropskom kontinentu i oba vežba sada o kojoj se govori će obuhvatiti i mora i okeane, ceo evroatlantski prostor, ali je zanimljivo i to da sada sve više, NATO plus, odnosno Australija, Novi Zeland, Japan i taj indopacifički deo koji je navezan za Ameriku u savezničkim odnosima. Oni sve više govore da njihovi regionalni bezbednosni izazovi su u stvari globalni - rekao je Obradović i dodao:
- Tako da ovom jednom vežbom se šalje poruka, pre svega Rusiji. Baltičke države imaju slogan ne damo ni inč jedan. I s tim u vezi sada će se postaviti pitanje da li će Amerikanci biti nosioci logistike, nosioci glavnice snaga ili će Evropski saveznici shvatiti da i oni moraju da daju određeni doprinos kompletnoj bezbednosnoj postavci koju predstavlja NATO. Jer ovako kako su karte podeljene, vi imate Amerikance, Britance, Nemce, Poljake, Francuze i već više niko osim novoprimljene Švedske i Finske u NATO, nema kapacite da može nešto značajnije da učini po pitanju suprotstavljanja dakle ruskoj agresiji na nekoj od baltičkih zemalja.
Stojsavljević se potom osvrnuo na mogući sukob između Ruske Federacije i NATO saveza.
- Ovaj rat je još više ujedinio NATO i jednostavno mi sad tu vidimo da nije to samo Ukrajina, to je i jačanje severnog krila NATO, jer se to razmišlja pre svega dugoročno. Što se tiče baltičkih zemalja ni to ništa nije čudno. NATO ima nekoliko kritičnih tačaka u tom nekom potencijalnom sukobu. To je pre svega taj suvalki koridor između Belorusije i Kalinjingradske oblasti, do nekih 50 km široko. Pre nekih 20 godina Ruska federacija je potpisala sa Litvanijom, pošto imate put i sa litvanske i sa poljske strane, da oni iz Belorusije mogu da snabdevaju namirnicama uz kontrolu litvanskih vlasti, Kalinjingradsku oblast. Međutim, taj koridor koliko je za Rusiju tanak, toliko je i za zemlje NATO-a, jer između Poljske i baltičkih zemalja imate taj uzak deo koji mora da nadomesti, da odbranite ukoliko krene iz Belorusije, a mi smo videli i razmeštanje strateško-nuklearnog naoružanja za Belorusiju, znači, diže se ulog svoje vreme - rekao je Stojsavljević i dodao:
- Taj sukob sigurno neće doći do marta, Putin ne može da priušti sigurno pre svojih izbora, neki globalni sukob. Američki izbori u novembru će mnogo toga da odgonetnu, neće biti presudni, američka spoljna politika se ne menja tako lako, ali izbori 2024. godine će dati neku naznaku. Ono što mene brine to je da u tom obaveštajnom smislu se već pale lampice, već se od prilike se priča o nečemu da bi moglo doći do ovog globalnog sukoba. Ono što je naš problem da analiziramo u ovom sadašnjem vremenu je to što smo mi jednostavno u tom balonu sadašnjosti i mi ne vidimo kako će se odvijati situacija. Evo samo ću vam kratko dati primer. Ko je pretpostavljao 1. septembra 1939. kada je Nemačka napala Poljsku da je to počelo ono što će početi, da će to biti totalni sukob i čak upotrebljeno nuklearno naoružanje. 1945. mi to nismo znali. Ako dođe do globalnog sukoba, on se sigurno neće voditi načinima i metodama kao Prvi i Drugi svetski rat. To će biti proksi ratovi, hibridni ratovi, internet, potpuno neka nova vrsta ratovanja.
Obradović se nadovezao na izjavu Stojsavljevića.
- Jedan od tih oblika ratovanja je napad na društveni konzenzus demokratskog društva. Vi sada imate situaciju da se rat ne mora voditi oružjem, dovoljno je napasti propagandom i korisnim idiotima određeno društvo i totalno možete da izmenite društveni konzensus društva. To je ono na šta je Putin računao. On je računao da će sama pojava tenkova pod Kijevom destabilizovati Evropu, aktivirati pro-ruske snage širom Evrope u koje su oni investirali decenijama i da će promeniti društvenji konzenzus da svi kažu ne smemo prstom da mrdnemo i da će nas Putin će nas odvesti u neku bolju budućnost. To je zapravo deo slagalice koji nedostaje kada svi pitaju gde se to Putin preračunao. Preračunao se u investicijama svoje spoljno-obaveštajne službe koja je očigledno bacila pare - rekao je Obradović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: