Prekjuče mi pažnju privuče pismo Đilasa - Dragana, ne Milovana - adresirano na Dragana Bujoševića, Nenada Stefanovića i - na mojoj neznatnosti neznane informativne junakinje i junake - Bojanu Mlađenović, Mirjanu Brajković, Dušana Ubovića i Milicu Nedić, naslovljeno „Vaš informativni program je najveća sramota u istoriji Javnog servisa“.
Pismo - razbaškareno preko cele jedne stranice Danasa - naravno da nisam pročitao. A evo i zašto. Iako sam spreman da garantujem za tačnost svega što je Đido napisao, iako o profesionalnosti adresanta pisma mislim možda i gore od Đida, već izvesno (poduže) vreme naprosto više nemam živaca da pročitam ni jednu jedinu jadikovku - na bilo koju temu, protiv bilo koga - u kojoj se po milioniti put nariče nad vrišteće očiglednim činjenicama, koje po stomilioniti put izazivaju zgražavanje euromahalskih persona dramatis, a od kojih se očekuje (hm, da li se baš očekuje) da one kojima su jadikovke upućene - u datom slučaju Bujketa i kompaniju - ganu, posrame i da ih navedu da se presaldume, posle čega se odlazi na kapućino.
Ne sporeći pravednost Đidovog gneva, ne mogu a da mu - na nepročitano, ko onaj zastavnik iz bloka 45 - ne nabijem na nos kratkoću pamćenja. Kao što je Đidov koalicioni partner Miki Aleksić početak nasilja u Srbiji smestio u 2016, što je desetine hiljada vrabaca oteralo u preranu smrt od smeha - tako i Đido iz prebogate ponude sramota informativnih programa Nadzemne septičke jame u Takovskoj 10 kao najveću kvalifikuje ovu pod direktorskom palicom bivšeg Bujketa, koja, doduše, jeste golema sramota, ali - ako mi dozvolite - „s ljudskim likom“.
Već godinama govorim (i pišem): svako ko gleda RTS, Pink, Hepi ili ko čita Informer i ostale toksične odštampotine, čini to po slobodnoj odluci, na sopstvenu odgovornost i debelo zaslužuje da vidi, čuje i pročita sve što vidi i pročita, a to pogotovo zaslužuje ako očekuje da pomenuti televizori i odštampotine lepo govore/pišu o njemu.
Za rečene medije važi pravilo onog predsednika seoskog mesnog odbora SPO, koji je Vuku rekao da će za njega glasati tek kad bude na vlasti. Pisac hoće da kaže da i srbski vrabci (lektorka, ostaviti vraBci) znaju da srbski mainstream mediji lepo govore i pišu isključivo o onima koji su na vlasti, što me navodi na jeretičku pomisao da Đido nema ništa protiv septičke informativne tehnologije, a da mu ne paše samo to što mu je septička informativna redakcija nesklona jer nije na vlasti. Ništa lično.
Donekle bih sve to i razumeo da Đido nema na raspolaganju televizore N1, Novu S, novine Nova, Danas - a uskoro će imati i nedeljnik - koji bi mogli da postanu alternativa RTS i tabloidima, ali to uopšte nisu, niti pokazuju nameru da budu. Da su alternativa, ujedinjeni mediji bi otvorili svoje programe za muškarce i žene sa idejama, a ne bi ih popunjavali - čast izuzecima - gostovanjima i komesarskim proseravanjima posustalica i seka Persi, koje kao papagaji govore protiv onih koji govore protiv Đida i kompanije, doduše s nešto „ljudskijim likom“.