TRI TEORIJE O PADU RUSKOG AVIONA: Katastrofa već ima više političkih elemenata i još mnogo pitanja koja će ostati bez odgovora
Pad ruskog vojnog transportnog aviona Iljušin Il-76, koji se srušio u Belgorodskoj oblasti u blizini granice sa Ukrajinom i dalje je pod velom misterije, jer je nejasno da li je do nesreće došlo jer je oboren projektilom ili je u pitanju tehnički kvar. Prema ruskim vlastima, jedno je sigurno - u stravičnoj nesreći poginulo je svih 74 putnika.
Prve slike olupine su neuverljive: jedan video prikazuje poslednje minute aviona kako pada na zemlju pre nego što eksplodira. Međutim, ruske vlasti su tvrdile da su za nesreću krive ukrajinske rakete koje su dovele do smrti 65 ukrajinskih ratnih zarobljenika, zajedno sa šest članova posade i tri člana osoblja koji su bili Rusi, piše CNN.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je avion uništio protivvazdušni raketni sistem raspoređen u ukrajinskoj oblasti Harkov, oko 80 kilometara od mesta gde je avion pao. Rusi su naveli kako je njihov radar otkrio lansiranje.
Ministarstvo odbrane je takođe tvrdilo da je ukrajinsko rukovodstvo veoma dobro znalo da će, prema ustaljenoj praksi, ukrajinsko vojno osoblje biti transportovano avionima na aerodrom Belgorod radi razmene.
Kao odgovor, ukrajinska vojna komanda nije priznala da je pucala na ruski transportni avion. Zvaničnik ukrajinske odbrambene obaveštajne službe je potvrdio da je razmena zarobljenika trebalo da se desi u sredu, ali nije priznao da zna logističke detalje ruske strane razmene. Naveden je još jedan ukrajinski vojni izvor koji tvrdi da je avion prevozio ruske projektile, a ne zarobljenike.
Dakle, postavlja se pitanje da li su Ukrajinci zaista bili svesni vremena i putanje aviona. Dva registratora leta u avionu mogu dati odgovore. Predstavnik hitne službe rekao je ruskoj državnoj novinskoj agenciji RIA Novosti da su pronađeni uređaj za snimanje parametara leta i diktafon i da su u dobrom stanju.
Međutim, postoje i druge posledice ove katastrofe.
Andrej Kartapolov, koji je predsednik Odbora za odbranu Dume u Moskvi, izneo je značajnu tvrdnju tvrdeći da su ispaljene rakete iz sistema Patriot ili nemačke proizvodnje IRIS-T koje su isporučene Ukrajini, ali nije ponudio nikakve dokaze. Ukrajina se obavezala da neće koristiti oružje koje je dobila za napad na rusku teritoriju, tako da bi to bilo značajno odstupanje od dogovora. U svakom slučaju, IRIS-T ne bi imao domet da pogodi Iljušina. Sa druge strane, Patriot raspoređen tako blizu granice sa Rusijom, bi bio u dometu aviona.
Pojedini posmatrači takođe ističu da je ruska protivraketna odbrana u toj oblasti u sredu bila u stanju pripravnosti i da je ukrajinski dron oboren neposredno pre pada aviona. Međutim, guverner Belgoroda Vjačeslav Glatkov rekao je da se to dogodilo na lokaciji zapadno od grada, što je najmanje 60 kilometara od mesta pada aviona.
Ono što takođe unosi zabunu u jeste da su, prema ruskoj verziji događaja, ukrajinske ratne zarobljenike čuvala samo tri ruska službenika. Bivši ukrajinski ratni zarobljenik, Maksim Kolesnikov, objavio je na platformi X da je u avionu iz Brjanska u Belgorod bilo oko 20 vojnih policajaca na 50 zatvorenika.
Dakle, ova katastrofa već ima više političkih elemenata i još mnogo pitanja koja su ostala bez odgovora.
„Informacioni rat nije ništa manje važan od borbe na frontu… Neprijatelj je podmukao. Svi znamo koje užasne metode Rusija može da upotrebi da destabilizuje ukrajinsko društvo“, rekao je ukrajinski ombudsman za ljudska prava Dmitro Lubinec.
Zaista, rusko Ministarstvo odbrane u svom saopštenju navodi da je „izvršenjem ovog terorističkog napada ukrajinsko rukovodstvo pokazalo svoje pravo lice – zanemarilo je živote svojih građana“.
Podsetimo, Rusija je tvrdila da je Ukrajina ubila svoje ratne zarobljenike u napadu na kamp u Olenjivki u Donjecku pre 18 meseci, tvrdnja koja je posle opsežne forenzičke istrage izgledala krajnje sumnjiva. Tada, kao što je najverovatnije u ovom slučaju, nikakva nezavisna analiza na terenu nije bila moguća.
Ali veliki ruski vojni avion bez protivraketne odbrane koji se približava Belgorodu, koji je i sam česta meta ukrajinskih dronova, bio bi primamljiva i vredna meta za Ukrajinu.
Ali Ukrajinci su proširili domet i učestalost svojih napada na Rusiju, koristeći bespilotne letelice, rakete i sabotaže. Ranije ovog meseca, ukrajinska vojska je tvrdila da je oborila jedan od najnaprednijih ruskih aviona – A-50, iznad Azovskog mora. Nije bilo vizuelnih dokaza o olupini, a rusko Ministarstvo odbrane nije odgovorilo na tvrdnju. Neki analitičari veruju da su Ukrajinci za taj napad koristili raketu Patriot, ali to nije utvrđeno. Rakete Patriot uglavnom imaju domet nešto ispod 160 kilometara.
Istovremeno, pominje se opcija da su Rusi oborili avion koji je bio pun ukrajinskih zarobljenika i žrtvovali svoje članove posade.
Kurir.rs/Nova/CNN