"U EU POSTOJI JEDNA VELIKA KRIZA" Stručnjaci analiziraju: Da li će opozicija uraditi nešto za poljoprivrednike ako dođe na vlast
U Parizu su paori besno bacali veštačko đubrivo ispred institucija, po restoranima brze hrane rasipali plastove sena i nosili transparente "Naš kraj, vaša je glad".
Nezadovoljstvo i odlučnost poljoprivrednika započeta je u Nemačkoj, a brzo se raširilo na još neke zemlje Evrope.
Uzroci za to su razni, stručnjaci vele da jeftino žito iz Ukrajine ima udela u tome, dok pojedini smatraju da su ti problemi daleko dublji i da su višedecenijski.
Gosti "Usijanja" koji su sveobuhvatno analizirali uzroke i posledice ovakvih štrajkova su Milovan Božinović, diplomata i nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj i Austriji, do njega je dr Aleksandra Kolaković, naučna saradnica Instituta za političke studije i prof. dr Mihajlo Rabrenović, stručnjak za strategijski menadžment.
Božinović je spomenuo političke odgovore čelnika država Fracunske i Nemačke:
- Mislim da ova kriza nije posledica slabosti ili lutanja u načinu kako da se vode državni poslovi. Ova kriza je uzrokovana sistemskim defektima koji su se pojavili tokom vremena. Oni su nastajali u nekom dužem razdoblju, a da nisu dovoljno primećeni, i onda nisu više adekvatno rešavani. Znači, koliko god, ja smatram inače da je Angela Merkel bila sposobna, idealan nemački kancelar, ali jedne Nemačke kakva je nastajala od Drugog svetskog rata, pa do, ajde sada mogu da kažem, do ovog rata u Ukrajini. Ili do dolaska zelenih, što se mene tiče, tu sam možda pristrasan, jer ih smatram jednom destruktivnom političkom pojavom i za samu Nemačku.
- Dakle, takva vrsta vladavine nije više rastući. U Nemačkoj je kancelar Šreder, koji je jedan od boljih njihovih kancelara, dao jednu formulu kako u Nemačkoj treba vladati. Kad su ga pitali šta ćeš ti sad da radiš, a on je iskusan socijaldemokrata, rekao je izraz koji je ostao u daljoj upotrebi, rekao je da treba mirna ruka. Dakle, nema potrebe u Nemačkoj posezati za krupnim promenama - dodao je Božinović.
Kolaković je analizirala krizu EU i njene poteze pri sankcijama prema Rusiji.
- Kada govorimo o EU, i sada EU, definitivno je da postoji jedna velika kriza koja je i politička i ekonomska, kao što vidimo, i suštinski to je nešto što i sama EU prepoznaje i oni već dugi niz godina se govori o tim reformama EU. Sama EU je nešto što se vremenom menjalo. To je organizacija koja je krenula nakon Drugog svetskog rata formiranja, imali smo baš nedavno obeležavanje Lisabonskog sporazuma i tako dalje, da sada ne pričamo o istoriji formiranja EU. Ali ono što je bitno je da je u osnovi svih tih novih članica ona menjala svoju strukturu, menjala svoj upravljački način upravljanja, način komuniciranja kroz različite institucije unutar EU - rekla je Kolaković, pa nastavila:
- Sve to je naravno negde, kao i uvek, kada posmatramo kroz istoriju, brže ili lakše, bolje ili na neki način manje uspešno praćeno kroz neke spoljnopolitičke okolnosti koje su se dešavale, kroz vreme koje su se dešavale. Imam utisak ponekad da smo mi sada ušli u period inovacija Četvrte industrijske revolucije i da mi tu sada i dalje tražimo neka rešenja i nismo možda kao društvo, govorim globalno, a i Narodna Evropska Unija, dovoljno spremni da prepoznamo sve moguće rizike i da pronađemo mehanizme da na njih odgovorimo. To je ipak jedan proces koji zahteva vreme.
Rabrenović je odgonetnuo da li vidi od predstavnika desno orijentisanih strana istinsku želju za poljoprivrednike ili samo prikupljanje svojih političkih bodova:
- U svakom konkurencijskom ambijentu, kriza jednog od učesnika je šansa za onog drugog. Sada, vaše pitanje je veoma složeno, da li će kada i ukoliko dođe na vlast, ta opozicija, uraditi nešto za poljoprivrednike ili će korigovati svoju politiku, kao što se često to može dešavati. Međutim, uzrok ove krize je složen. Ima i sistemskih propusta, ali moram reći da ima krize liderstva u EU, a posebno u Nemačkoj. Ona je promenila ustav da bi povećala svoja davanja, to nije sistem, već rukovođenje i vizije Nemačke u budućnosti. Samim tim su doneli odluku o izdvojanju 100 milijardi evra za vanredna naoružavanja.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: