Za sve koji su propustili prvo emitovanje na kanalu Superstar, "Azbuka našeg života" s drugom sezonom okreće još jedan krug, i to na nacionalnoj televiziji TV Prva subotom od 21 čas.
Porodična drama nastala u produkciji Telekoma Srbija i Kontrast studiosa, inspirisana romanima Mirjane Bobić Mojsilović, a pod rediteljskom palicom Jelene Bajić Jočić, donosi nam nastavak priče o porodici Popović, rasplićući niti zamršenih odnosa nastalih usled raspada njihove porodice u prvom ciklusu. U živote glavnih likova uplovili su i neki novi, koji priču vode u neočekivanom pravcu. Jedna od njih je i mlada devojka Sonja, čiju će potresnu sudbinu i životnu borbu dočarati glumica Jelena Mur.
- Sonja mi je istovremeno bila veoma inspirativan lik, ali i uloga kojom sam morala na neki način da pobedim sebe i izađem iz zone komfora. Kada sam na početku gradila njen karakter, Jelena Bajić Jočić mi je sugerisala da bi trebalo nekako da ocrtamo njenu mladost u jednoj veoma ozbiljnoj životnoj situaciji koja ju je primorala da sazri pre vremena. Tu crtu smo pronašli, pre svega, u brzini njenih reči i postupcima iz kojih se stiče utisak kao da ona sve vreme "trči ispred sebe". Budući da sam neko ko nije previše spontan privatno i kome je za sve u životu potreban planer, pronaći tu "neplaniranost" u Sonjinim koracima za mene je bio ogroman zadatak - priznaje glumica i priznaje da je u ovoj roli pronašla veliko zadovoljstvo.
- Priča ove devojke je posebna i veoma životna. Ona ima 22 godine, nema roditelje, već samo brata i sestru. Kada su ostali bez roditelja, Sonja je na sebe nesebično preuzela ulogu oca i majke, ali i zaštitnika cele porodice. Zbog toga se svesno odrekla svoje mladosti i prihvatila odgovornost za one koji su joj najvažniji u životu. Igrom slučaja, budući da je njen brat još dete, socijalna služba joj je oduzela pravo na staranje o njemu i ona čini sve da ga povrati. To postaje njena životna misija i velika opsesija kojoj je sve podređeno - otkriva Jelena i dodaje da su joj emocije prema Sonjinom liku podeljene.
Istovremeno oseća divljenje, ali i veliku empatiju za devojku koja nikada nije imala priliku da zastane i bude ono što u stvari i jeste - nečije dete.
- Neverovatna je ta sudbina da budeš sam sebi roditelj. Njen lik na neki način poništava sam sebe, jer je morala da preskoči svoju mladost. To je velika žrtva za nekog tako mladog. Ipak, to dete se i dalje vidi u njoj, upravo u toj brzopletosti, brzini kojom izgovara reči tako da joj one često budu brže od pameti.
- Takođe, i u njenoj odeći vidimo kontrast dve stvarnosti u njoj. Ne oblači se kao devojka, već kao majka, ali u toj francuskoj lila kapici koju uvek nosi na neki način vidimo taj bunt deteta u njoj. Njena kapica nam poručuje: "Želim da budem neko drugi", i to je ono što je veoma emotivno u celoj Sonjinoj pojavi - smatra Jelena i ističe da je i sam društveni milje u koji je njena junakinja smeštena izazovan, jer gledaocu ne servira očekivanu priču o devojci iz ruralne sredine koja vođena nesrećnim životom dolazi u grad.
- Nesrećnih priča i ljudskih sudbina ima i na gradskim ulicama, a Sonja je posebna baš zbog toga što je gradsko dete. Kada razmišljam o njoj, podseća me na gladijatora. Život je za nju neprekidno ratno stanje. U stalnoj je borbi i s takvom perspektivom ulazi u živote drugih ljudi. Nema mnogo izbora. U svemu oko sebe vidi priliku da zaradi neki dinar, da obezbedi sebi, bratu i sestri način da prežive. Ne ume da se opusti, jer joj život to ne dozvoljava.
- Kada upozna Anu, kod koje počinje da radi, u njoj takođe vidi priliku, ali prvi put spoznaje i taj osećaj da neko može da joj bude prijatelj, ali i uzor. Odnos koji grade Sonja i Ana poseban je na toliko nivoa. Ana je neko ko za ovu mladu devojku predstavlja idola i baš kroz vezu koju ona uspostavlja s njom u stvari otkrivamo onu drugu Sonju, koja nam je nevidljiva u svim drugim odnosima - zaključuje Jelena.
(Kurir.rs / TV Ekran)
Bonus video: