Iako je uobičajeno da se na kupolama pravoslavnih hramova nalazi lik Hrista Pantokratora, to nije slučaj i s Hramom Svetog Save. Umesto njega, na svodu se nalazi predstava Vaznesenja Gospodnjeg, jednog od 12 najvećih Hristovih praznika. Ovakav izbor nije slučajan, jer se ista freska nalazi i u centralnoj kupoli Svetog apostola u Peći u manastiru Pećka patrijaršija, koja je bila i ostala sedište Srpske patrijaršije. Pored njih, i Crkva Svetog Marka u Veneciji takođe u kupoli ima predstavu Vaznesenja. Sve ovo ukazuje na činjenicu da nije nimalo slučajno što kupolu hrama koji je posvećen Svetom Savi takođe krasi mozaik s predstavom Vaznesenja Hristovog. Naime, Sveti Sava je odigrao ključnu ulogu u osamostaljenju naše crkve (dobijanju autokefalnosti), zbog čega je putovao u Nikeju (tadašnju prestonicu Vizantijskog carstva) kako bi od vizantijskog cara i vaseljenskog patrijarha izmolio unapređenja naše države i crkve. Naravno, to nije bilo njegovo jedino putovanje na Istok. Kasnije putuje na Sinaj i u Svetu zemlju, a nekoliko puta i u Konstantinopolj. U Svetoj zemlji, nedaleko od Jerusalima, posetio je brdo Sion i na njemu „majku svih crkava”, kako su tada zvali crkvu koja je izgrađena u petom veku. Njena pozicija i koncept živopisa ostaviće snažan utisak na Savu. Još jedna crkva koja će duboko inspirisati Savu je Crkva Svetog apostola u Konstantinopolju. Ova crkva kasnije je poslužila kao uzor za Crkvu Svetog Marka u Veneciji.
Pod rukovodstvom akademika Ruske akademije umetnosti Nikolaja Muhina, 70 ruskih i srpskih umetnika izradilo je mozaik na glavnoj kupoli Hrama Svetog Save. Mozaik nosi predstavu vaznesenja Hristovog sa anđelima, ispod njih je sa istočne strane lik Presvete Bogorodice sa dva arhangela, a oko njih je 12 apostola koji gledaju prema vaznesenju Hristovom. Mozaikom dominira impozantna figura Isusa Hrista, visine 14 metara, gde je samo lice dužine četiri metra, a šaka dva metra.
Ukupna površina mozaika na centralnoj kupoli iznosi 1.248 kvadratnih metara, a teška je neverovatnih 40 tona.
Izrada mozaika za jedan ovakav projekat srazmerno je impresivno dostignuće i jedan od najvećih primera mozaičkog dekorisanja krivolinijskog prostora.
1 Presveta Bogorodica
Presveta Bogorodica je majka Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista. Marija je, rađanjem Gospoda Isusa Hrista od Nje, najviše poslužila našem spasenju i spasenju celoga sveta i sve tvari.
2 Sveti arhangel Gavrilo
Gavrilo znači „sila Božja”. On je glasnik Božji koji ljudima saopštava njegove poruke i odluke. Najvažnija vest koju je ljudima preneo je da će Marija roditi Isusa.
3 Sveti apostol Pavle
Pre apostolstva zvao se Savle. Bio je gonitelj hrišćana i njihov mučitelj. Na putu za Damask javi mu se sam Gospod i u viđenju mu reče da prestane s progonom hrišćana. Posle toga Savle se krsti i postade Pavle. Najrevnosnije je propovedao jevanđelje širom sveta. U početku ga ostali apostoli iz bojazni nisu prihvatali. Bio je posečen u Rimu, u vreme cara Nerona, baš kad i apostol Petar.
4 Sveti Andrej Prvozvani
Bio je rodom iz grada Vitsaide. Rođeni je brat apostola Petra. Najpre je bio učenik Svetog Jovana Preteče, ali od onog trenutka kad je ugledao Isusa Hrista, pošao je za njim kao prvi apostol, te se stoga i nazva Prvozvani. On je priveo svog brata Simona (Petra) hrišćanskoj veri. Svojim čudesnim moćima iscelio je mnoge bolesne. Usrdno se moleći Bogu, svoju dušu mu je predao u 62. godini.
5 Sveti apostol Vartolomej
On je najpre sa apostolom Filipom i sestrom devicom Marijamom, a neko vreme i sa svetim Jovanom Bogoslovom, propovedao jevanđelje prvo u Aziji, zatim u Indiji i, najzad, u Jermeniji, gde je i mučenički i skončao.
6 Sveti apostol Simon Zilot
Rodom iz Kane Galilejske. Na svadbu mu je došao Gospod Isus Hristos sa svojom Presvetom Majkom i sa učenicima. Kad je nestalo vina, Gospod je pretvorio vodu u vino. Videvši ovo čudo, mladoženja ostavi i kuću, i nevestu, i roditelje i pođe za Hristom. Primivši, sa ostalim apostolima, na dan Pedesetnice Duha Svetoga, otišao je da propoveda Jevanđelje u Afriku. Nakon što je mnoge obratio Hristovoj veri, stavljen je na muke i na kraju raspet na krst.
7 Sveti apostol i jevanđelist Matej
Carinik, sin Alfejev. Gospod ga u Kapernaumu pozvao: „Hajde za mnom. I ustavši otide za njim” (Mt. 9, 9). Propovedao je Jevanđelje u Partiji, Midiji i Etiopiji, gde je za episkopa postavio Platona, a on se povukao u pustinju. Sveti Matej je napisao jevanđelje na jevrejskom jeziku.
8 Sveti apostol Toma
Posumnjao je da je Gospod vaskrsao. „Pruži prst svoj ovamo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi neveran nego veran” (Jn. 20, 27), rekao je Gospod Tomi. A on mu na to odgovori: „Gospod moj i Bog moj!” (Jn. 20, 28). Propovedao je u Indiji i tamo je osnovao Crkvu Hristovu. Knez Muzdije je poslao pet vojnika koji probodoše apostola i tako on predade dušu Gospodu.
9 Sveti apostol Filip
Rodom iz Kesarije Palestinske. Bio je oženjen i imao je četiri ćerke. Kad su apostoli birali đakone, izabrali su i Filipa, koji je s velikom revnošću služio ubogima i udovicama. U vreme gonjenje hrišćana u Jerusalimu, sklonio se u Samariju, gde je propovedao jevanđelje i činio mnoga čuda. Upokojio se mirno u dubokoj starosti.
10 Sveti apostol i jevanđelist Jovan Bogoslov
Sin ribara Zevedeja i Salomije, ćerke Josifa, verenika Presvete Bogorodice. S bratom Jakovom pošao je za Isusom. Sa Petrom i Jakovom prisustvovao je Preobraženju Gospodnjem. Kad su ostali učenici ostavili raspetog Gospoda, on je stajao pod krstom s Presvetom Bogorodicom, koju je pazio do njenog uspenija. Neznabošci ga vezaše i poslaše caru Dometijanu u Rim. Kad mu ne naškodi otrov koji je ispio ni ključalo maslo u koje su ga bacili, car ga je, smatrajući ga besmrtnim, prognao na ostrvo Patmos, gde je napisao svoje jevanđelje i Otkrovenje. Posle se vratio u Efes.
11 Sveti apostol Jakov Zevedejev
Brat apostola Jovana Bogoslova. Na poziv Isusa Hrista, ostavio je ribarske mreže i oca Zevedeja i pošao je za njim. Spada među trojicu apostola kojima je Gospod otkrivao najveće tajne: pred njim se preobrazio na gori Tavor i tugovao u Getsimanskom vrtu. Svetog Jakova su posekli 45. godine. Čudotvorne mošti su mu u Španiji.
12 Sveti apostol Jakov Alfejev
Rođeni je brat apostola i jevanđeliste Mateja. Svedok je reči i čudesa Isusa Hrista, njegovog stradanja, vaskrsenja i vaznesenja. Sa velikom silom prenosio je blagovest o jednom Bogu, rušeći idolopoklonstvo, izgoneći demone iz ljudi, lečeći svaku bolest imenom Isusa Hrista. Mnogi neznabošci poverovali su u Hrista Gospoda, crkve su se osnovale i uredile, postavio je mnoge sveštenike i episkope. Postradao je u Misiru, gde je osuđen na smrt kamenovanjem.
13 Sveti apostol Juda Jakovljev
Ovaj Juda naziva se ponekad Juda Jakovljev, po znamenitijem od sebe bratu svome Jakovu Pravednom. Propovedao je jevanđelje po Judeji, Samariji, Galileji, Idumeji, Siriji, Arabiji, Mesopotamiji i Jermeniji. Kad je propovedao u predelima oko Ararata, bio je uhvaćen od neznabožaca, raspet na krst i ubijen strelama.
14 Sveti apostol Petar
Prvi od učenika koji je jasno izrazio veru u Hrista rekavši: „Ti si Hristos, Sin Boga živoga!” Kad je Gospod izveden na sud, tri puta ga se odrekao, ali se odmah silno pokajao. Neustrašivo je propovedao jevanđelje u Palestini, Maloj Aziji, Iliriku i Italiji. U vreme cara Nerona u Rimu je raspet na krst, naopako.
15 Sveti arhangel Mihailo
Mihailo na hebrejskom znači „onaj koji je poput Boga”. Arhangel Mihailo je još od prvih vekova hrišćanstva predstavljan kao vojskovođa. Njega je Bog prvog stvorio i on je bio zapovednik nebeske vojske u borbi protiv Lucifera, kojeg je i pobedio. Smatra se važnim zaštitnikom pravoslavne vere.
SIMBOLIKA
Vaznesenje Gospodnje (Spasovdan) - slava Beograda
Posle Vaskrsenja, Hristos je boravio na zemlji sa učenicima četrdeset dana, javljajući im se, učeći ih i učvršćujući im veru posle Golgote i raspeća.
Čin Vaznesenja dogodio se u Vitaniji, selu na istočnoj padini Maslinske gore, udaljenom dva kilometra od Jerusalima, na putu za Jerihon. Toga dana se završio Hristov boravak na zemlji, radi spasenja i iskupljenja ljudskog roda. Hristos se pred apostolima, blagosiljajući ih, vazneo na nebo i seo sa desne strane Boga Oca.
Posle toga se apostolima vratila njihova vera, radost i hrabrost.
Prema hrišćanskom verovanju, vaskrsenjem Hristos je pokazao da je jači od smrti i 40 dana kasnije njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao: „Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen.”
Da bi u tome uspeli Hristos im je obećao Duha utešitelja, i zapovedio da do silaska Duha Svetoga ne izlaze iz Jerusalima. Tako su mogli preneti Hristovu veru u svet i time ljude spasavati u veri - odatle naziv Spasovdan.
I to je ujedno i veza sa samim Beogradom.
Naime, despot Stefan Lazarević 1403. godine dao je Beogradu status prestonice, a u čast obnove i napretka, grad je kao svoju slavu uzeo Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan. Ova stara zavetna slava simbolično ukazuje na uzdizanje - vaznesenje Grada iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost. Baš kako je i Hram izrasatao na mestu gde su spaljene mošti Svetog Save.
OSLIKAVANJE
Aleksandar Panić i Ivan Čorbić