Kada je Piter imao samo 32 dana, jula 1956. godine, njegova majka Beti Vajnberger stavila ga je u kolica, koja je prekrila mrežom protiv komaraca i tako izvela sina u dvorište njihove kuće u Njujorku. Ostavila ga je bez nadzora tek na 10 minuta počinivši najstrašniju grešku, koja ju je proganjala do kraja života. Nažalost, kada se vratila do kolica u kojima je očekivala da će je čekati voljeni sin koji spava - zatekla je stravičan prizor, najgori koji jedan roditelj može da doživi.
Piter nije bio u kolicima. Umesto njega, zatekla je samo jednu malu poruku ispisanu zelenim mastilom. Poruku koja je u tom tragičnom trenutku mogla da ulije tračak nade da će noćna mora u koju je upala za samo 10 minuta, najednom prekinuti isto tako kao što je i počela. Bila je to poruka čoveka koji joj je kidnapovao Pitera, a na njoj su bile smernice za dalje delovanje - ukoliko Vajnbergerovi žele da im dete bude vraćeno živo i zdravo.
Pisalo je sledeće:
"Žao mi je što je moralo da dođe do ovoga, ali mi očajnički treba novac i nije postojao drugi način. Ne govorite nikome i ne idite u policiju zato što vas posmatram. Uplašen sam, ubiću vam bebu prilikom prvog pogrešnog koraka. Stavite 2.000 dolara u braon kovertu. Ako sve prođe glatko, vratiću vam bebu i ostaviti na isto mesto pažljivo u 12 popodne. Nema izgovora, ne mogu da čekam".
Kada se Betin muž Moris, farmaceut, vratio kući sa starijim sinom Luisom, uprkos upozorenju kidnapera, pozvao je policiju i ubrzo je došao inspektor Frenk Abramovic, koji je obavestio načelnika i ubrzo su se svi usaglasili da što pre plate sumu kako bi sprečili da se Piteru bilo šta desi.
Policija je sredila da se banka te večeri otvori isključivo za Vajnbergerove i da im se isplati traženi iznos.
Na njihov kućni telefon povezani su bili prisluškivači i štampi je naloženo da ništa ne objavljuju odmah kako ne bi usplaničili otmičara, koji bi u takvim okolnostima mogao da povredi Pitera.
Mediji objavili priču i situacija se zakomplikovala
Iako su gotovo svi mediji pristali na dogovor da ne objavljuju ništa dok se slučaj ne reši, "Njujork dejli njuz" je isto veče u svom večernjem izdanju pustio celu priču o Piterovoj otmici.
Tako je sledećeg jutra ovo bila glavna vest na naslovnim stranama svih njujorških novina. Šok zbog takvog zločina raširio je veliku paniku jer - ako se ovo desilo jednoj porodici srednjeg staleža u predgrađu usred podneva - moglo bi se desiti bilo kome.
Ono što je bilo još gore, tog sutrašnjeg dana, gotovo svi novinari i fotografi došli su na mesto primopredaje, što je zasigurno odvratilo otmičara od dolaska i dogovora.
Šest dana kasnije kontaktirao je Piterovog oca Morisa, odredio novo mesto za susret - ali ni tamo nije došao.
Kada je ponovo promenio mesto primopredaje, novac je ostavljen, kao i poruka od strane otmičara sa smernicama gde se beba može naći.
Nažalost, sve je bila prevara. Pitera nigde nije bilo.
Policija je počela užurbanije da traga za otmičarem usredsredivši se na rukopis koji se nalazio na porukama. I agonija se nastavila narednih mesec i po dana.
Policija je održala i konferenciju za štampu na kojoj je Beti Vajnberger emotivno pozvala na povratak svog sina.
Pronađen otmičar na osnovu rukopisa
Nakon sedam dana, kako nalaže Federalni zakon o otmici, FBI je preuzeo slučaj od policijske uprave okruga Nasau. Sa dve beleške o primopredaji kao primarnim dokazom, stručnjaci za rukopis stigli su na Long Ajlend. Pregledali skoro dva miliona javnih evidencija iz oblasti Njujorka, kao što su registracije motornih vozila i birača, pre nego što su se 22. avgusta 1956. godine, šest nedelja nakon otmice, zaustavili na izveštaju o uslovnoj kazni koji je popunio Anđelo Džon LaMarka, 31-godišnji taksista koji je ranije bio hapšen zbog krijumčarenja.
Otmičar, i sam otac dvoje dece, bio je uhapšen 23. avgusta 1956. u svojoj kući, u akciji koju je policija osmislila tako da se smanji svaka mogućnost da Piter bude povređen - ukoliko je još živ.
Nakon što je priveden, LaMarka je priznao svoj zločin, kao i da ga je počinio neplanski, vozeći svoj motor i prolazeći pored kuće Vajnbergerovih u trenutku kada je Piterova majka Beti izvela dete u dvorište. Nažolost, Piter više nije bio živ.
Dan nakon prve neuspele primopredaje, uplašen izveštavanjima u štampi, Lamaraka je ostavio Pitera živog u debelom grmlju u blizini drugog izlaza na auto-putu Northern State Parkway.
Pogubljen na električnoj stolici
Dan nakon hapšenja, policija je pronašla Piterovo telo na mestu koje je otmičar naznačio.
LaMarka je optužen za kindapovanje i ubistvo prvog stepena, a dve godine kasnije - 7. avgusta 1968. godine, bio je pogubljen na električnoj stolici.
(Kurir.rs/ Blic žena/ L. S)
Bonus video: