O sajber kriminalu često slušamo u filmovima. Obično je hakovanje sajtova povezano sa korporacijama i velikim biznisima, pa retko kada razmišljamo da bi moglo da zadesi baš i nas.
Sa razvojem interneta i našeg digitalnog života, razvija se i kriminal u vezi s tim.
O ovoj temi u jutarnjem programu Kurir televizije govorio je Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti.
- Dve najugroženije kategorije, iz različitih razloga naravno jesu pripadnici najmlađe i najstarije populacije. Najstariji su manje vični kako da koriste društvene mreže I kako da se ponašaju na internetu. Drugo, kada žele da nabave neki uređaj, neki jastuk ili slično, onda daju podatke o sebi, naručuju online, pa se posle pitau se pitaju kome, zašto i tako dalje
Sa najmlađima je stvart obrnuta. Daleko od toga da nisu vični upotrebi društvenih mreža i interneta, već njihov problem dolazi od prevelike sigurnosti u sebe:
- Najmlađi opet, oni su presigurni u sebe, oni praktično odrastaju sa modernim tehnologijama, sa internetom, sa iPhone-ima u ruci i oni misle da su zaštićeni, da im niko ne može ništa. A s druge strane, žele da pribave što više sadržaja, da skidaju igrice dok su mlađi, posle toga neke druge sadržaje, da nabavljaju robu, usluge i slično, i onda olako daju podatke. Tako da jednima i drugima moramo da objasnimo, prvo šta su podaci o ličnosti. Ljudi misle da je to samo ono klasično, matični broj, ime i prezime, adresa stana i tako, broj telefona, ali nije, to su i naše navike, to su naše ponašanja, tako da preko njih mogu, i to nam i rade preko društvenih mreža da nas profiliraju i da tačno znaju otprilike naš profil.
Naveo je opasnost koje vrebaju u onlajn prostoru koje variraju od manjih do većih.
- Najmanja opasnost je to da će neko, kada vi naručite robu ili usluge od jednog ponuđača preko interneta i njemu date podatke, početi desetine i desetine drugih, da vas zatrpavaju, da vam nude sličnu robu, slične usluge, sve ono što vas interesuje. Na primer garderobu koju kupujete, obuću, mesta gde volite da letujete ili zimujete, ne znam, kakve patike, kakva kola vozite itd. To je jedna stvar i to je dosadno, ali nije toliko opasno. Čak i nekada i korisno. Međutim, treba voditi računa ne samo kad se daju podaci, nego i kad se kače sadržaj na društvene mreže - rekao je Marinković i dodao:
- Mogu posedice biti razne. Mi smo imali slučajeva nekoliko ozbiljnih građana koji se bave ozbiljnim poslom u prosvjeti i tako dalje, koji su, kad su bili mladi, kačili neke sadržaje, koji nisu bili toliko kompromitujući, pogotovo kad ste mladi. To je normalno. Međutim, kada dođete u neke godine, kada počnete da se bavite nekim ozbiljnim poslom onda nastaje problem - recimo imali smo slučaj profesorke čiji su đaci to videli i onda joj nije bilo prijatno kako se ponašala kad je bila u njihovom uzrastu jer teško je posle toga to otkloniti, teško je skinuti.
Nakon mnogih poteškoća, kompromitujući sadržaj je ipak skinut sa interneta:
- U ovom slučaju smo uspeli, zahvaljujući tome što je bilo na YouTube-u, a Google ima predstavnika za Srbiju. Ali posle godinu i po dana muke, jer u tih godinu i po dana Google nije imao predstavnika i tada ih nismo bili uverili. Ali ni to nije najteže, nego je bilo, nažalost, nekoliko slučajeva i kod nas i naravno u Evropi, gde neki mladi tinejdžerskog uzrasta nisu mogli da podnesu to, nazovimo to kao sramotu, koja im je naneta i izvršili su samoubistvo.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Bonus video: