Tereza Vajler (65) iz Londona ceo život je znala da je usvojena; ali nikada nije osetila nedostatak roditeljske ljubavi. Njeni usvojitelji, Terens i Truda, pružili su joj srećno, idilično detinjstvo i dom pun ljubavi. Ipak, u njenim 20-im godinama počelo je da je muči pitanje biološkog porekla, a Terens i Truda nisu znali gotovo ništa o tome. Samostalno se upustila u potragu, a ono što je saznala duboko ju je uznemirilo i potreslo.
"Imala sam idilično detinjstvo, neverovatne roditelje, dva starija brata i mlađu sestru. Usvojena sam 1961, kada sam imala dve i po godine, ali moji usvojitelji nisu imali nikakve informacije u vezi mog porekla. Znali su samo da je moja biološka majka bila neudata i da sam u dokumentima opisana kao devojčica "natprosečne inteligencije"", započela je Tereza svoju priču za britanski "The Sun".
Ova žena nije ni bila preterano zainteresovana za svoje poreklo i biološku porodicu, ali to se promenilo u njenim 20-im. Tada je dobila nećaka i bliskost koju je osetila kada ga je prvi put uzela u naručje, naterala ju je da poželi da i sama ima dete, ali i da sazna nešto više o ženi koja je nju rodila.
Tereza je ubrzo počela da ispituje detalje svog porekla, premda u tajnosti zbog straha da će to povrediti njene roditelje. "Tražila sam od socijalne službe podatke o usvajanju. Sedam meseci kasnije sedela sam u njihovoj kancelariji, nervozno zureći u svoj dosije", kaže ona.
"Istina o biološkim roditeljima uništila mi je život"
Usledilo je šokantno i prilično neprijatno saznanje. U dokumentima je navedeno da je njena majka imala samo 16 godina kada ju je rodila, a otac još manje - svega 14. No, naredni red krio je još frapantniju istinu - onu koja joj je doslovce u trenu promenila život.
Njen biološki otac bio je brat njene biološke majke! Njeni roditelji bili su brat i sestra. Rođena je kao rezultat incesta.
"Sedela sam potpuno šokirana i razmišljala kako to ne može da bude tačno. Ali bilo je napisano na tim stranicama, crno na belo. Pomislila sam da me zato niko nije ni želeo i preplavio me je talas mučnine. Odmah sam pomislila na mamu i tatu, one sa kojima sam odrasla. Da su znali kako sam začeta, nikada me ne bi usvojili", prisetila se ova 65-godišnjakinja mučne spoznaje.
Tereza se u tom trenutku zaklela da nikada nikome neće reći istinu o svom poreklu, a takođe je rešila da nikada neće postati majka. "Kako bih uopšte mogla da prenesem ovu sramotu na svoju decu, ili čak da rizikujem činjenicu da mogu da naslede užasnu bolest. U tim sekundama nakon što sam prelistala papirologiju, svi moji snovi o majčinstvu bili su zauvek srušeni", priča ona.
Sastanak sa majkom, a onda - ponovna izdaja
Narednih meseci osećala je užasan bes i tugu u isto vreme, a ljutnja je prevashodno bila usmerena na njenu biološku majku. Bilo joj je neophodno da sazna odgovore na brojna pitanja, pa je preko socijalne službe 1985. godine dogovorila sastanak u četiri oka sa majkom.
"Kada je otvorila vrata svog stana, bila sam šokirana kada sam videla nekog ko liči na mene, prvi put u životu. U njenoj dnevnoj sobi videla sam nekog čoveka i odmah sam znala da je to njen brat - moj otac. Moj bes je odmah proključao i impulsivno sam reagovala. Kako su mogli ovo da urade? Da li su shvatili kakav je uticaj to imalo na mene i moj život? Sačekali su da završim, pa mi je mama mirno predložila da odem, zapišem sva svoja pitanja, pa da se posle toga ponovo sastanemo", priseća se.
Međutim, Tereza nikada nije dobila tu šansu. Kada se tri nedelje kasnije vratila, njena majka je nestala: "Osećaj odbačenosti je bio ogroman. Moji roditelji me nisu želeli kada sam bila mala, a onda su me ponovo napustili kao odraslu osobu. Osećala sam se bezvredno i osramoćeno, i imala sam toliko pitanja na koje nisam dobila odgovor, a više nisam imala čak ni mogućnost da ih saznam".
"Decenijama sam u ogledalu videla samo stid i gađenje"
Narednih 15 godina ona je krila svoju tajnu i svoju bol od svih; prekidala je srećne veze bez objašnjenja jer nije partnerima da objasni zašto ne želi decu. Osećala je konstantni stid i samoprezir i nije joj polazilo da bude strpljiva, niti puna razumevanja prema drugima, iako je to očajnički želela. U 41. godini je "pukla", više nije mogla da drži sve u sebi i u razgovoru sa jednim prijateljem istina je doslovce isplivala iz nje.
"Sve sam mu ispričala. Gledala sam ga u lice i bila sam sigurna da ću videti gađenje. Ali na moje iznenađenje, bio je divan prema meni. Uveravao me je da niko neće promeniti mišljenje o meni zbog načina na koji sam rođena. Umesto užasa ponudio mi je saosećanje", ističe ova Britanka.
Ipak, Tereza je to od roditelja krila još neko vreme - istinu im je saopštila neposredno pre svoje 50. godine. "Srce im je bilo slomljeno, ali samo zato što sam toliko dugo taj teret nosila sama. Njihova ljubav prema meni je bila bezuslovna. Tata je umro u 92. godini 2011, a mama u 93. godini 2020. godine. Zahvalna sam što sam im rekla istinu i što sam mogla da vidim kako njihova ljubav preman meni samo raste", kaže.
Tereza tek danas, skoro četiri decenije od istine o svom poreklu, može otvoreno da govori o tajni koja ju je namučila i nanela toliko boli. Priznaje da će zauvek biti tužna jer nije imala decu, ali bar zna da je zasužila da bude voljena.
"Decenijama sam se gledala u ogledalo i videla samo stid i gađenje prema sebi. Sada, sa 65 godina, vidim snažnu, srećnu ženu koja mi se osmehuje. Ja sam neko ko više ne krije tajne i znam da u svakom trenutku zaslužujem da budem voljena", zakjučila je.
(Kurir.rs/Blic žena/T.B.)
Bonus video: