Greške su ozbiljna stvar - kroz istoriju su im posvećivani traktati i debele knjige. Nekada se i u školi učilo da postoje lapsus calami (greška u pisanju), lapsus linguae (greška u govoru) i lapsus memoriae (greška u pamćenju)... Neki psiholozi razradili su testove ličnosti na osnovu grešaka koje čini ispitanik, lepa književnost baštini nekoliko antologijskih dela čija je centralna tema - greška, a izučavao ih je Frojd: po njemu, greška ukazuje na podsvesnu želju…
Grešaka ima ljupkih, simpatičnih, ali i glupih - onih koje automatski zauzimaju mesto u antologiji nesuvislosti. Takva je, recimo, izjava u jutarnjem televizijskom programu Nove, gde je novinarka lepo modulisanim glasom s beogradskim akcentom izjavila da je "Mona Liza" "delo Leonarda Dikaprija"!
Šta iz ovoga možemo da zaključimo?
Kao što kad kaže koren, matematičar misli na koren iz broja, agronom na deo biljke, zubar na deo zuba… tako se i novinari Nove kreću u misaonim krugovima omeđenim njihovim interesovanjima i znanjem.
- Ko je naslikao "Mona Lizu"? - Ne znam! - Le… Le… Leonardo. - Nindža kornjača? - Nije. - Onda je Dikaprio!
Ali ovo nije tekst o novinarki. Proći će toplog zeca na društvenim mrežama, pa će tviteraši naći drugu temu. A ona će se već snaći…
Javnost njome ne treba da se bavi, već televizijom koja potcenjuje svoje gledaoce poturajući im takav sadržaj.
Dikapriova Mona Liza tako otkriva sav jad i bedu medijske scene u Srbiji, u kojoj Nova, sa ovakvim kadrovima - jer ni ostali nisu bolji, samo njih ne puštaju u program! - pretenduje na nacionalnu frekvenciju, odakle želi da kreira javno mnjenje u Srbiji!
Koliko ovakvih aduta ima Dragan Šolak?
A možda grešimo mi. Možda njegove televizije i portale odavno vodi veštačka inteligencija. Koja zasad baguje...
Bonus video: