ZA NEKU GODINU ĆE KNJIŽEVNE NAGRADE DOBIJATI ROBOTI! Vladan Matijević za Kurir: I dalje pišem hemijskom i na papiru
Književniku iz Čačka Vladanu Matijeviću je danas u Biblioteci grada Beograda uručena nagrada Beogradski pobednik za roman "Pakrac". Dodela nagrade počela je minutom ćutanja u slavu prošlogodišnjeg dobitnika, akademika Gorana Petrovića. Književnog oskara je Matijeviću uručila Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda, a na svečanosti je govorio i predsednik žirija prof. dr Predrag Petrović.
- Dolaze bolja vremena, uskoro će knjigu pisati veštačka inteligencija i već vidim kako će gospođa Jasmina predati Beogradskog pobednika nekom robotu, a i on će govoriti mnogo smislenije, neće praviti pauzu sve dok mu neko ne izvuče baterije. Moja Vesna je volela da gleda dodele Oskara i sećam se, kada su reditelji i glumci dobijali Oskara, sve vreme su zahvaljivali. Meni je to bilo smešno i degutantno. Imam jednu priču, srećom, nisam je objavio, gde sam izvukao ruku zbog tog zahvaljivanja i rekao mu: "Uzmi tog Oskara i beži." Međutim, da li zbog toga što Beogradski pobednik liči na Oskara ili što sam došao u određene godine kad imam potrebu da kažem nekoliko reči o tome kako je bilo pisati roman i zahvaliti nekim ljudima - rekao je Matijević.
Zamalo vam je izmakla i Ninova nagrada, koju već imate.
- Svaka nagrada je izuzetna. Ona pomaže knjizi da dođe do čitaoca. Više one znače mladim autorima. U našoj književnosti ima dosta priznanja, ali mislim da ih je svega desetak koje bacaju jako svetlo i omogućavaju joj medijsku pažnju.
Pisali ste s velikom mukom novi roman?
- Kad počnem da pišem roman, to je težak posao. Ne uživam u tome kao neke kolege, uglavnom se mučim. Meni je glavno da ga završim. Kad ga izdavač odštampa, to je za mene veliki uspeh i sreća. Ne kažem da mi nagrade nisu bitne. Najsrećniji sam što sam uspeo roman da doteram do kraja i praktično ne razmišljam o tome.
Prošli put kad smo razgovarali za Kurir, rekli ste da vam je ovo poslednji roman.
- Svaki roman, kad završim, imam utisak da više neću moći da pišem. Srećom, u ranijim slučajevima se dešavalo da imam potrebu da pišem i radim. Osećao sam se da trošim bezvezno vreme ako ne pišem. Nadam se da će i ovoga puta, posle nekog vremena i odmora, doći do toga da ja opet imam želju da pišem. Sad mi se stvarno čini da nemam šta i da ne mogu da sastavim rečenicu.
Da li ćete koristiti u pisanju pomoć veštačke inteligencije?
- Sigurno neću koristiti pomoć veštačke inteligencije, ne koristim ni ono što je sada dostupno. Pišem hemijskom na papiru. Posle otkucam i odštampam. A novu verziju pišem olovkom na tom odštampanom papiru. Kad već više ne može da se razazna šta je šta, ponovo štampam. Stara škola, ali malo osavremenjena. Što bi se reklo, stara škola uz pomoć tehnologije. Čak sam i godinu dana na društvenim mrežama. Supruga preti da će me poslati na odvikavanje (smeh).