Specijalni izveštač iz Melburna: Vuk Brajović
Tek što se slegla prašina na terenima velelepnog kompleksa Melburn Park posle jednog od najuzbudljivijih “Srećnih Slemova” barem u ovom veku, osećaj je da ima toliko puno toga da se istakne i kaže u rezimeu svega što smo gledali u poslednje 3 nedelje kvalifikacija i glavnog žreba 112. izdanja Australijan Opena. Ovoga puta ćemo to uraditi taksativno, unutar izbora tema koje se nameću kao najvažnije.
1) Šampion Janik Siner: Najmlađi osvajač AO od Novaka 2008. godine pokazao je izuzetnu zrelost u strateškom smislu, podržanu igrom na novom nivou kvaliteta i konsistentnosti. Fizički je Siner takođe izuzetno napredovao, u stanju da pokriva ceo teren i moćnim forhendima i bekhendima čini štetu iz svih uglova, nešto što je bila odlika samo najvećih poput Novaka. Krug faktora koji utiču na njegovo samopouzdanje zatvaraju izuzetan servis i u Melburnu još bolji ritern, koji je dokazao svoju vrednost upravo tada kada je to najvažnije – polufinalu protiv Novaka i finalu protiv Medvedeva. Italijan “nemačke discipline” je na pravom putu da opravda Novakovu prognozu da će briljirati ove sezone, i biće zanimljivo videti koliko će daleko otići u konkurenciji aktuelne “Velike četvorke” sa Đokovićem, Alkarazom, Medvedevim i ostalima iz neprikosnovenih Top 10.
2) Šampionka Arina Sabalenka: Osvojila stabilnost u igri i stavu na terenu koja je čini mnogo otpornijom od tenzije i padova koji su ometali njen uspon do sada. Psihološki je neuporedivo jača, više veruje u sebe i time značajno umanjuje faktor greške u svojoj igri – kao i vreme koje joj je potrebno da se posle tih grešaka vrati na željeni nivo. Uvek silovita i veoma atletična, Beloruskinja je sada svom repertoaru dodala znatno bolju ažururanu verziju umnog i psihološkog softvera koji je čini skoro nepobedivom, a to će želeti da dokaže i među ženskom “Velikom četvorkom” sa Švjontek, Gof i Ribakinom.
3) Heroji – šampioni Rohan Bopana i Su-Vej Si: 43 godine života i nešto malo manje karijere bilo je potrebno legendi dubla iz Indije da osvoji svoju prvu Grend Slem titulu u paru sa Australijancem Ebdenom bez izgubljenog seta u finalu, što zvuči neverovatno za igrača koji je profesionalac već punih 20 godina i redovno bio pri vrhu svetskog dubla. Tajvanka Su-Vej Si (38) je u prvom Slemu sezone u kojoj će se povući iz singla uspela da trijumfuje u čak 2 kategorije (ženski dubl sa Belgijankom Mertens i miks-dubl sa Poljakom Zelinskim) i time postala najtrofejnija učesnica Australijan Opena na pragu 4. decenije života. Bravo za oboje i neka vas zdravlje još dugo posluži!
4) Fizičke mogućnosti tenisera i teniserki: Bilo je impresivno, a za neke i zabrinjavajuće iz dobre namere, gledati šta su sve teniseri “novog doba” u stanju da izvedu i podnesu sa svojim telima – od vrste, frekvencije, intenziteta udaraca pa do nivoa izdržljivosti a da se pritom igra na najvišem takmičarskom nivou. Finalista Medvedev je odigrao 25 sati tenisa, završavao mečeve duboko posle 3 ujutru – a opet bio na nekoliko gemova od osvajanja turnira, gde ga je još jedan fenomen sportske fizičke pripreme pobedio posle zaostatka od 2:0 u setovima – a da je pre toga izgubio samo 1 set u najoštrijoj konkurenciji. Obojica su skoro dvometraši, koji se sada kreću po terenu kao i 20cm niži protivnici i igraju totalni tenis iz svih uglova i oruđa – kao i svoje brojne kolege. Ovi podaci govore u prilog činjenici koliko je Novak Đoković pravilno “čitao” razvoj igre i svojim režimom treninga i održavanjem tela lakim, vretenastim i vižljastim obezbedio sebi tenisku dugovečnost u odnosu na najveće rivale iz njegove generacije.
5) Promene u tenisu: tek što smo se navikli na to da će publika imati mnogo veće slobode kretanja tokom mečeva (čime joj se “na sopstvenu odgovornost” daju i obaveze uviđajnog ponašanja prema igračima tokom trajanja poena i meča), već se priča o novim momentima u samoj igri kao što je igranje na nec posle servisa, što bi tenis učinilo bržim i dramatičnijim. Slemovi će trajati 15 dana, igrači će imati više vremena za odmor, brojke i komercijalni pokazatelji će takođe rasti – pa se nadamo da će to doneti i veću finansijsku korist igračima i mogućnost da se poradi na boljem planiranju programa mečeva koji će što ređe trajati do “sitnih sati” kao što je to ponovo bio slučaj u Melburnu. Uz svaku promenu idu i rizici, i iako organizatori tvrde da u 2. nedelji nije bilo pritužbi igrača na šetanje publike u Melburnu, pitanje je kako bi trend inspirisan “nonšalantnim” Njujorkom mogao da izgleda u sa tribina često previše “buntovnom” Parizu i tradicijom definisanom Vimbldonu. Ako se uz to spominje i mogućnost “restruktuiranja” ATP turneje koja bi mogla započeti Mastersom u Rijadu ili Džedi, dok bi kod dama na WTA turneji mogla biti okončana Mastersom takođe u Saudijskoj Arabiji, treba videti da li će ta vrsta “implantativne hirurgije” uvođenja u organizam svetskog tenisa zemlje bez teniske tradicije prvenstveno iz komercijalnih motiva biti prihvaćena na toj skali od strane igrača i ostalih institucija i organizacija svetskog tenisa u neposrednoj budućnosti.
6) Oprema: iako “ćudljive” loptice i dalje ostaju veliki problem koji treba rešiti u saradnji sa igračima, impresivno je bilo videti šta su sve bili u stanju da fizički iznesu i igrački izvedu na terenu u takvom takmičarskom intenzitetu. Značajno manji broj povreda i predaja mečeva usled istih takođe se treba pripisati veoma kvalitetnoj sportskoj opremi – reketima, patikama, garderobi koji koriste izuzetan napredak tehnologije i brojna naučna testiranja kako bi omogućili tenisu da se tako brzo razvija među svim generacijama igrača i profilisanih predvodnika-asova.
7) Planiranje sezone: Finalisti muškog singla pre Australijan Opena nisu odigrali ni jedan turnir, što je bila rizična odluka koja je na kraju bila možda i presudan element uspeha za obojicu. Svežina i mogućnost studioznog rada na popravljanju onih elemenata igre koji su nedostajali Italijanu i Rusu na početku prethodnih sezona i u Grend Slem formatu (naročito Sineru) - trend koji su svojevremeno pokrenuli Federer a zatim i Đoković - dao je željene rezultate iako bi konvencionalni način razmišljanja možda sugerisao drugačije. Biće zanimljivo videti koliko često i u kojoj razmeri će se i drugi asovi opredeljivati da “prorede” kalendar kako bi utilitarno pristupili izazovima na najvećim i najberićetnijim turnirima usled izuzetno zahtevnog i dinamičnog programa takmičenja koje traje punih 11 meseci godišnje, ali je činjenica da svi pričaju o tome da su Alkaraz, Siner i Medvedev bez ijednog meča pre Melburna (ako ne računamo egzibiciju Španca i Novaka u decembru) došli do četvrtfinala prvog i uvek posebno zahtevnog Slema sezone.
8) Oko sokolovo i uticaj na tenis: možda i najbolji primer uvođenja tehnologije u sport je “oko sokolovo”, koje je tenis učinilo neuporedivo više fer, mirnim, izbalansiranim i naprednijim takmičenjem nego što je slučaj sa bilo kojim drugim sportom – u čemu publika sada uživa. Tačno je da je ova inovacija oduzela brojna radna mesta u tenisu i donekle poremetila obrazovno-iskustveni proces stvaranja glavnih sudija (“u stolici”), ali su njome mečevi mnogo prijatniji za praćenje i predstavljaju značajan kvalitativni iskorak za igračko, posmatračko i studijsko iskustvo. Iako je Australijan Open predstavio do sada najsavršeniju verziju linijske sudijske tehnologije, sa varijacijama u tonu glasa, intenzitetu, jačini, polu i čak sinhronizaciji sa dinamikom dolazećih loptica, Kurir saznaje da će posle novog tendera koji će biti raspisan za naredne sezone ova inovacija možda dobiti i neku novu dimenziju.
9) Favoriti i izazivači: iako je to možda redovnija pojava od ostalih koje smo predhodno naveli (a pogotovo na uvodnom Slemu sezone) bilo je izuzetno zamimljivo videti na kom nivou igraju mladi dolazeći asovi u direktnom okršaju sa nekim od najvećih imena svetskog tenisa. Mnogi će reći da je Novakova kampanja u Melburnu 2024. bila predodređena gubitkom prvog seta na turniru od 173. igrača sveta Dina Prižmića, da je Zverev do kraja turnira nosio ožiljke iz 5 setova sa Lukašem Klajnom (koji će sa zemljakom Molčanom predstavljati veliki izazov za reprezentaciju Srbije u Kraljevu na Dejvis Kupu ovog vikenda) kao i da je Medvedev bio fizički načet upravo u duelu sa Rusuvorijem koji je završio posle 4 ujutru. Kod dama su “čast nositeljki” u finalu odbraline Sabalenka (2) i Gof (4) ali su redovi najboljih dama bili desetkovani već posle 2. kola. Ponavljamo da možda ovo i nije neuobičajeno, ali je svakako važno istaći da se u slučaju Australijan Opena 2024. nije toliko radilo o “lošem danu” favorita nego visokom nivou “ol-raund” igre nastajućih asova koji metodično uče na primerima velikih iz prethodne i ove ere i to odlično primenjuju tamo gde to ima najvećeg značaja, sa upadljivo manje treme nego pre.
10) Za kraj, Novak Đoković će uvek biti posebna tema – osvojio turnir ili stao neku stepenicu ranije. Retko kada je Novak ovako rano stigao u Australiju kao što je bio slučaj pred za njega karijerno i istorijski izuzetno važni Melburn ove godine, radije birajući odmor i individualne pripreme nego otvaranje sezone (ipak više egzibicionim) timskim takmičenjem poput Junajted Kupa, a nedelju dana ranije i učešćem na spektaku u Rijadu sa Alkarazom. Povreda zgloba forhend ruke poremetila je i tu uvodnu fazu dizanja forme pred Australijan Open (što, uz prošlogodišnju povredu zadnje lože svedoči o tome da su te stvari osetljivije kroz vreme i da se teže saniraju) da bi Novak zatim bio izložen gripu koji ga je potpuno poremetio od prvog do poslednjeg nastupa u Melburnu. Da li je možda bilo bolje našem asu da pred 11/25 pripreme i uvodna takmičenja sprovodi isključivo u okruženju svog tima i na turniru koji ima više takmičarski karakter (poput Adelejda prošle i 2021. godine) i time zadrži potpuni fokus na najviše ciljeve? Da li je bilo možda uputnije preskočiti neke od njemu izuzetno dragih dopunskih angažmana i biti potpuno posvećen projektovanim mega-okršajima protiv Alkaraza, Medvedeva, Sinera, Zvereva na studiozni način koji je samo njemu svojstven? Da li je Novaku bilo lakše prošle godine izboriti se sa višenedeljnom povredom zadnje lože i pritiskom javnosti i svojih motiva posle odvratne “Australijske sage 2022.” nego sa perspektivom osvajanja rekordnog 25. Grend Slem trofeja i “mekim pritiskom” koje ta mogućnost sa sobom nosi i takođe (za neupućene u specifičnosti tenisa) “mekim” zdravstvenim problemom kao što je grip?
Istina je da su i jedan i drugi paket izazova izuzetno zahtevni za rešavanje na sebi svojstven način u datim okolnostima, ali da su Novakovi redovi možda bili “više zbijeni” prošle nego li ove godine. Za to sigurno postoje objektivni razlozi, i nijedan nema veze sa onim na šta se najčešće sumnja u sportu – međusobnim odnosima unutar tima, koji su u najboljem stanju. U meču protiv Sinera Novak jednostavno nije bio ni blizu svog nivoa i (fizičkih i umnih) sposobnosti u svim segmentima nastupa - a prevashodno da se motiviše i fokusira kako bi sprovodio primarni i sekundarni plan igre, da se bori srčano i učinkovito kako bi zbivanja na terenu držao unutar povoljnog scenarija – i da, makar i tog dana znatno ispod svog očekivanog nivoa igre, stavi dovoljno pritiska na Italijana da ne poveruje da meč može da privede kraju u svoju korist - što smo u manjoj meri mogli da vidimo na kraju trećeg seta.
Novak je tog dana bio “ravan” (reč koju on ume da koristi na konferencijama za medije) ali ne i ravnodušan, što zapravo nikada nije i što ga čini najboljim svih vremena i “ligom za sebe” – po rečima osvajača Melburna dan posle prvog Slema u karijeri. Iz svakog iskustva će Novak Đoković nastojati da pronađe nove posebne motive, prave zaključke i željeni pravac rada i kretanja njegove karijere i ličnog i sportskog legata u narednom periodu – i ovo svakako neće biti izuzetak. Pred njim jesu izazovi poput svega što godine nose za jednog vrhunskog sportistu, promene prirode sporta koje idu sve više ka komercijalizaciji i generisanju multimedijalnog sadržaja kao novog nivoa iskustva onih koji ga svojim interakcijama čine aktuelnim u savremenoj svakodnevici – i izuzetni mladi protivnici koji se sve više osećaju “svemoćno” zbog svega što uspevaju da izvedu na terenu a da izaziva pozitivnu nevericu čak i među najvećim zvezdama ovog sporta tek generaciju-dve pre njih, a čija glava biva neverovatno mirna i smerna u najizazovnijim momentima nalik na savršeni algoritam nekog kompjuterskog programa.
Neka je samo Novaku zdravlja, vere i motiva – i stvari će biti u najboljem redu na način na koji on to bude želeo i koliko još to on bude želeo. “Najveći svih vremena” su reči koje su se sa punim pravom ipak ustalile u izjavama svih vodećih teniskih analitičara i komentatora – a sada sigurno i većine među teniskom publikom sveta – uz svest o tome da je ovo (aktuelno) i dalje Đokovićevo vreme. Novak je svojim sportskim etosom definsao smernice u kojima će se tenis razvijati u budućnosti, i dok on bude želeo da za njega u vrhu njegovog sporta bude bilo mesta – tako će i biti!
Kurir sport / Vuk Brajović