Zabrinutost i podele u samom vrhu ukrajinske vlade su isplivale na videlo, nakon što su Kijevom 29. januara prohujale glasine da će predsednik Volodimir Zelenski da otpusti komandanta oružanih snaga, generala Valerija Zalužnog, posle višenedeljnih tenzija.
Smena jedne od najpopularnijih ličnosti u Ukrajini bilo bi duboko kontroverzno i označilo bi ključni trenutak u ratu Ukrajine i Rusije. Zelenski do sada nije saopštio da će general biti smenjen, ali to ne znači da je pozicija generala Zalužnog sigurna. To može da znači i da njegova zamena još nije pronađena, piše Ekonomist.
Ovo nije prvi put da se raspravlja o planu smene generala, ali je do sada najozbiljnija informacija iz Kijeva. Dramatičan dan počeo je curenjem informacija od poslanika, koji su bili obavešteni, verovatno strateški, o "setu dokumenata" koji je poslat odboru za bezbednost na potpisivanje. Kasnije su izvori u Generalštabu i bliski generalu Zalužnom potvrdili da se radi o nečemu bitnom. Ekonomist je uspeo da potvrdi da je održan sastanak na kome je predsednik obavestio svog generala da je odlučio da ga razreši. Zalužnom je ponuđena druga uloga: sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, ali je on to odbio.
Vest o planu ubrzo je procurila u medije. Ministarstvo odbrane i Predsednička palata negirali su da je general smenjen, što je tehnički tačno. Ali problemi - disfunkcionalni odnos između predsednika i njegovog generala i sumnje u predsednikovom kabinetu da general gaji političke ambicije - nisu nestali. Obojica su oštećeni zbog glasina o svađi, a sporovi između političkog rukovodstva Ukrajine i njene vojne komande zabrinjavaju glavne saveznike Ukrajine.
Dva generala se pominju kao kandidati za posao g. Zalužnog: Aleksandar Sirski (58) i Kirilo Budanov (38). Smatra se da su obojica bliski predsedničkom timu. General Sirski, jedan od najiskusnijih oficira vojske, bio je operativni mozak iza dve od najistaknutijih pobeda Ukrajine protiv Rusije 2022: oko Kijeva i u oblasti Harkova. Ali njegov oštar pristup borbi učinio ga je nepopularnim u delovima vojske. Prošle godine je žrtvovao komandante prekaljene u borbi u maltene besmislenoj odbrani Bakhmuta, piše Ekonomist.
General Budanov, enigmatični i ambiciozni šef vojne obaveštajne službe, prihvata mnogo nekonvencionalniji pristup komandovanju. On ranije nije vodio konvencionalne oružane snage - ili organizaciju veliku poput ukrajinske vojske, u kojoj je sada više od milion ljudi. Neki su sugerisali da je odbio posao u poslednjem trenutku. Bliski kolega insistira na tome da general Budanov nije "jurio" poziciju generala Zalužnog, ali da takođe nije imao pravo da odbije. "Nisi ti taj koji donosi takve odluke", rekao je izvor Ekonomista.
Glasine dolaze u kritičnom trenutku. Ukrajinska letnja kontraofanziva nije uspela i zemlja se suočava sa neizvesnošću u pogledu stepena strane podrške koju može da očekuje. Malo je verovatno da će bitka oko budućnosti generala Zalužnog učiniti nastavak pomoći verovatnim, pošto je komandant veoma cenjen na Zapadu. Ukrajinske trupe na liniji fronta već se žale na nedostatak municije. Ruske jedinice ispaljuju najmanje pet puta više granata od svog neprijatelja i ostvaruju skromne teritorijalne prednosti na istoku zemlje.
U Rusiji su sa radošću dočekali vest o mogućoj smeni Zalužnog.
- Bilo da je Zalužni otpušten ili ne, da li će ga zameniti Budanov ili Mudanov - haos kod njih je koristan. I to je dobro - napisala je Margarita Simonjan, šefica Raša Tudej na svom Telegram kanalu.
Odbrana Kijeva i severoistočne Ukrajine na početku rata učinila je generala Zalužnog kultnom figurom. Ankete su više puta pokazivale da je popularniji od predsednika; ovo je stvorilo napetost između njih dvojice, čiji su odnosi u početku bili dobri. Konkretno, generalovu podršku dobrotvornoj fondaciji osnovanoj u njegovo ime u aprilu 2022. neki su smatrali previše političkim. General Zalužni je tvrdio da nema političkih ambicija, ali se razišao sa nekoliko savetnika nakon skandala.
Zelenski nije jedini koji je primetio popularnost generala. Istaknute opozicione ličnosti, koje su do sada bile po strani zbog nacionalnog jedinstva, počele su da se svrstavaju uz generala Zalužnog. Taj proces se ubrzao poslednjih nedelja kako su se intenzivirale glasine o svrgavanju generala. Bivši predsednik Petro Porošenko, koji gaji malo ljubavi prema svom nasledniku, brzo je iskoristio nered.
- Otpuštanje Zalužnog, ako je tačno, pogodilo bi srce nacionalnog jedinstva - napisao je on.
Nije neobično da civilni lideri u ratu smenjuju komandante, čak i one na vrhu. Ponekad se to dešava zbog neposlušnosti, kao što je odluka Harija Trumana da razreši Daglasa Makartura komande tokom Korejskog rata nakon što je general javno podrio američku politiku i prkosio predsednikovim naredbama.
Godine 2010. Barak Obama je smenio Stenlija Mekristala, svog vrhovnog komandanta u Avganistanu, nakon što su on i njegovo osoblje dali omalovažavajuće opaske o predsedniku u tekstu koji je objavio Roling Stoun.
U drugim prilikama generali bivaju otpušteni zbog lošeg učinka. Abraham Linkoln je otpustio Džordža Meklilana tokom Američkog građanskog rata zbog pogrešnih procena. Sir Džon Frenč je otpušten sa mesta šefa britanskih ekspedicionih snaga 1915. pošto se nije prilagodio preovlađujućem rovovskom ratu. Obama je otpustio generala Dejvida Mekirnana u Avganistanu posle samo 11 meseci, na osnovu toga što su mu hrabri instinkti potrebni da preokrene posrnuli rat.
Vojna istorija je takođe prepuna slučajeva kada su komandanti smenjeni iz manje plemenitih razloga. Generali su često herojske i smele ličnosti, koje zasenjuju svoje političke gospodare uspesima na bojnom polju i harizmom, kao u slučaju Ariela Šarona, mladog izraelskog oficira i budućeg premijera koji je davao intervjue stranoj štampi nakom smelih podviga u Jomkipurskom ratu.
To rađa zavist i ljutnju. General Makartur je smatran mogućim kandidatom za republikansku predsedničku nominaciju 1940-ih. Dejvid Petreus, zamenik generala Mekristala, a kasnije i direktor CIA, bio je meta glasina da će se kandidovati za predsednika, što je navelo Obamine saradnike da traže garancije da se general neće boriti protiv tadašnjeg predsednika na izborima 2012. godine.
Čini se da je slična dinamika uticala na odluku gospodina Zelenskog da se odrekne generala Valerija Zalužnog. Istina, bilo je razlika u mišljenjima o vojnim pitanjima. General je javno vršio pritisak na Zelenskog da pokrene mobilizaciju velikih razmera; predsednik se tome opirao, znajući da bi to bilo nepopularno. Bilo je i žestokih debata između predsedničke palate i generalštaba oko vojne strategije, uključujući i raspravu oko Bahmuta. Ali na kraju dana, verovatno je politički profil generala Zalužnog bio taj koji je uznemirio Zelenskog i ljude oko njega.
Predsednik ima pravo da promeni komandanta u koga više nema poverenja: podređenost vojnog rukovodstva civilnom je kamen temeljac demokratije. Čovek koji zameni generala Zalužnog će verovatno efikasno služiti. Ali uklanjanje čoveka popularnog među vojnicima i u javnosti kao što je Zalužni nosi političke i vojne rizike.
Nije jasno kako će se ova priča završiti. Ali ako Zelenski zadrži svog vrhovnog komandanta, on će izgledati slabo. Ako ga otpusti, nespretan način na koji je to rešeno samo će narušiti poverenje u vođstvo. Kao i često u ovom sukobu, nema lakih pobeda.
(Kurir.rs/The Economist/Preneo: Đ. M.)
Bonus video: