Vlast u Beogradu nije baš nešto što se može podvesti pod vlast u nekoj lokalnoj samoupravi. Realni da budemo, Beograd je država u državi i od ogromne je bitnosti za svaku političku opciju da u glavnom gradu obavlja vlast. Neretko je osvajanje beogradske vlasti za opoziciju bio putokaz za pad vlasti na nivou republike. Beograd ima najveće i najbitnije projekte, ogroman budžet, najveću razvojnu šansu, ogroman novac koji se u njemu obrće. Zato i ne čudi što se Đilas svim silama upregao da se domogne beogradske vlasti, pa shodno tome koalicija koju je predvodio nije ništa drugo ni radila u ovoj kampanji do toga što je smišljala kako da se domogne beogradskog trona. Nije im uspelo, uprkos činjenici da im je glavni grad najveće uporište. No, budimo objektivni, ni dosadašnja vlast nije osvojila vlast. Istini za volju, koalicija „Beograd ne sme da stane“ je prva prošla kroz cilj, što je za Đilasove pristalice bio ozbiljan šok od koga još ne mogu da se oporave, ali činjenica da ni oni ne mogu da formiraju vlast bez Nestorovićeve liste dovoljno govori da pravog pobednika nema. E sad, šta raditi?
Da krenemo od opozicije, odnosno od Dragana Đilasa. Dakle, za početak oni bi morali da se pomire s činjenicom da su izbore drastično izgubili. Bez obzira na činjenicu da odavno tako dobar rezultat nisu postigli, zbog nadrealnih obećanja koje su davali svojim biračima da će sigurno na izborima da pobede, oni su realno ozbiljni gubitnici. Što pre to prihvate, veće su im šanse da se konsoliduju.
Što se vladajuće strukture tiče, tačno je samo to da su oni prvi. Da li praviti vlast sa Nestorovićevom listom pitanje je za milion evra. Elem, mišljenja sam da takav vid dogovora može da se samo postigne ukoliko sam Branimir Nestorović kaže da je sasvim u redu da se s koalicijom „Beograd ne sme da stane“ napravi koalicioni sporazum i definiše sve od prvog do poslednjeg slova u vezi s tom saradnjom. Sve drugo jednostavno nije na mestu. Neprihvatljivo je praviti dogovore parcijalno s ljudima koji su izašli na izbore iza Branimira Nestorovića, bez obzira na činjenicu da bi se takav dogovor sigurno mogao napraviti. To je jednostavno nepošteno i nekorektno. Glasove za tu listu osvojio je Branimir Nestorović, slagali se s njim ili ne. Prema tome, on se nikako ne može i ne sme da zaobiđe u razgovorima. Ukoliko on ne želi da ulazi u vlast, vredi konstatovati da većine nema i hajdemo ponovo na izbore. Iskreno, smatram da je to loš potez gospodina Nestorovića i loša procena, ali ona se mora poštovati, jer on je taj koji je toj listi doneo sve. Bez njegovog saglasja takva vlast bi imala legitimitet u Skupštini Grada Beograda, ali ne bi je imala u narodu, a kada imate upitan legitimitet, onda se uvek dolazi u ozbiljne probleme. Besmislena je priča da je Branimir Nestorović bio zapravo na listi Aleksandra Jerkovića, kao što bi suludo bilo razmišljati da je Aleksandar Jerković doneo ne znam kakve glasove toj listi. Svako ko to tvrdi ili ko se upinje da nam dokaže nešto tako jednostavno nije normalan.
Dakle, da zaključimo, vlast između koalicije „Beograd ne sme da stane“, socijalista i pokreta „Mi - glas naroda“ je moguća, ali samo ako sve tri strane u punom kapacitetu potpišu koalicione sporazume i prionu da rade. Sve mimo toga, odnosno pravljenje većine parcijalno s nekim ljudima s Nestorovićeve liste, jednostavno nema smisla i nije korektno.