ZAŠTO MLADOG JOVU ZOVU SRPSKI KRALJ PEČENJA! Otkad je tata rešio da kupcu pošalje bez koski, ne mogu da naseku svinjskih bajadera!
Iako živi na istoku Srbije gde se nalaze skoro sva velika, raskošna i neka od najbogatijih gastarbajterskih sela, nije mu palo na pamet da ide preko
POŽAREVAC - Sad nas traže svuda, po celoj Srbiji! Ali i po inostranstvu... To je tako mami i tati palo na pamet da odrade ovakav vid hrane, a ja sam se trudio da unapredim, gde je bilo loših komentara, ja sam se trudio da popravim. Išli smo i na sajam u Insbruk i tu smo prošli vrhunski sa vrhunskim utiscima stranaca - kaže mladi domaćin Jova, naslednik kraljevstva pečenja iz sela Bare kod Požarevca.
Seća se i kako je sve počelo, baš u vreme kad je završavao Srednju poljoprivrednu! Baš se tata, veli, tada dosetio da otkošti prase i da ga pretvori u svinjske bajadere, ukusne zalogaje i primamljivo isečene komade čistog mesa.
Oduvek su se oni bavili stočarstvom, gajili svinje, ali sve je došlo na viši nivo kad je njegov otac rešio da se oproba i u poslu sa pečenjarom. Otad su nabavili 6 furuna, a posla ima da ne mogu da postignu pa se Jova ni na šta ne žali - ni na biznis, ni na zaradu, nego na to što je stalno neispavan jer ne može da postigne koliko mušterije traže. Otkad se pročulo za njih ne samo po Srbiji nego i napolju, otad nose i epitet kraljevi pečenja. Na prestolu je sad mladi domaćin Jovan.
- Potražnja je ogromna, krenuo sam na društvenim mrežama da reklamiram proizvod i sad nas traže svuda, po celoj Srbiji, kaže Jova i dodaje da je sve njihovo od njive do trpeze - ima 60 krmača zbog kojih radi 20 hektara zemlje. jagnjiće otkupljuju tu iz sela jer njih ne gaje, ali samo od proverenih proizvođača.
Rade i sa velikim restoranima, krsne slave baš i ne ali imaju toliko poznanika koje kad ih zamole moraju da ispoštuju.
Iako živi na istoku Srbije gde se nalaze skoro sva velika, raskošna i neka od najbogatijih gastarbajterskih sela, nije mu palo na pamet da ide preko. Posla ima da ne može da postigne, legne u pola 4 ujutru i već je u 8 na nogama.
Raduje ga što može da pruži najbolju hranu, a tužnim ga čini to što nema dovoljno radne snage, ali tu su majka i otac koji uvek uskoče. Otkad je u Insbruku predstavio svoj proizvod tek otad nema minuta odmora jer naši gastarbajteri ne mogu da se zasite Jovinih bajadera!
A do njih u Austriju stižu upakovane u vakuum, u pakovanje koje može da stoji tako deset dana. Jova meso presuje pa oblikuje u bajadere, a kako da dobro ispeče prase naučio je od oca i dede.
Pred kamerama nije krio i koji je njegov recept, to je "naš sistem a mislim da smo i mi čuli od nekog, nismo mi to izmislili".
Ima i novu poslovnu ideju, pa objašnjava i kaže: Pošto se od 25 kila praseta dobije samo 5 kilograma mesa kad se otkošti, i to košta oko 20.000 dinara, Jova ima mnogo otpada.
Naime, kad se otkošti, ima mnogo otpada u vidu kostiju pa je kupio drobilicu da od tih kostiju pravi hranu za kuce i mace.
Raduje ga u što je dobio i novog radnika, jednog dečka koji se iz Beča vratio kući u Srbiju na svoje pa će raditi sa njim.
Kurir.rs/SĐP/Emisija Farma
Bonus video: