Arktički region sve više postaje epicentar interesovanja, kako zbog bogatih prirodnih resursa tako i zbog rastućih geopolitičkih napetosti među zemljama koje pretenduju na deo ovog područja.
Do sada je postojao Arktički savet koji je bio jedina platforma za saradnju i dogovore zemalja kojima pripada Severni pol.
Njegove članice su Kanada, Danska, uključujući Grenland i Farska ostrva, Norveška, a pravo na Akrtik polažu i Norveška, Sjedinjene Američke Države i Ruska federacija. Međutim, dokument koji je otkriven u bibilioteci u Vašingtonu, baca jedno novo svetlo na ovaj slučaj i uvodi Srbiju u igru.
Zašto i na koji način i o kakvom dokumentu je reč, odgonetnuli su gosti jutarnjeg programa Nebojša Obrknežev, magistar naftno-gasnog inžinjerestva iz Centra za društvenu stabilnost i Aleksandar Gajić, istoričar iz Centra za društvenu stabilnost.
Gajić se javio putem video poziva jer se nalazi upravo na Arktiku, pa je opisao kako se uopšte došlo do ovog dokumenta:
- Pa ovako, tokom decembra meseca 2023. godine boravio sam u Vašingtonu na istraživanju u kongresnoj biblioteci i tom prilikom sam pronašao dokument koji je iz perioda 20-ih godina, ali konkretno dokument koji je potpisala 22. Vlada Nikole Pašića u 1925. godini, a iste godine ga je ratifikovala naša narodna skupština tada, odnosno Skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, i dokument se odnosi na pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca na istraživanja koja bi bila potencijalno vršena na Arktiku, odnosno na eksploataciju pre svega uglja na ostrvu Svalbard, koja je danas najsevernije naseljeno mesto na planeti - započeo je Gajić, pa nastavio:
- Ovde smo pored ekspedicije koje smo obavili, vidite sami fotografije, da uradimo istraživanje detaljno još, koje se odnosi na sam dokument i, da kažem, odnose Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u tom periodu i sa Kraljevinom Norveškom po tom pitanju, ali takođe i druge veze koje je Jugoslavija, zatim i danas Republika Srbija ima kao sukcesor Jugoslavije, kada govorimo o ovim istraživanjima, i pre svega posetili smo razne mesta ovde i ujedno ovde kada izađete prosto na ulicu, videćete na planini, prosto ugalj kojeg možete sa svojom rukom pokupiti.
Potom je Obrknežev pojasnio šta ovo znači za Srbiju, pa je i detaljnije pričao o samom kvalitetu uglja.
- A za Srbiju konkretno, pa gledajte, ovo je stvarno onako bila jedna vest koja je malo i uzburkala jednu javnost. Dakle, mnogi su mislili kao je opet neka teorija zavere, Srbija, severni pol, tako dalje. Međutim, kada je nešto potpisano, ratifikovano, jeste 1925. godina, ali i tada su skroz bile druge geopolitičke okolnosti. I naša zemlja je bila i mnogo veća i u tom vremenu uticajnija zemlja u svetu. Naravno, svaka zemlja može da polaže pravo na istraživanje i eksploataciju određenih dijelova zemlje. Dakle, imate prosto da neke zemlje polažu pravo na eksploataciju nafte, recimo britanske ili francuske kompanije, na prostoru Ruske federacije. Ali to se izuzetno mnogo plaća. Recimo, Lukoil je prodao jedan posed za milijardu dolara, da bi jedna britanska kompanija tamo prosto istraživala i poslije eksploatacijala samo naftu. Iste stvari zapravo i sa ugljem - rekao je Obrknežev, pa nastavio sa pojašnjenjem:
- Ovde konkretno govorimo o uglju. Kolega Gajić rekao da je to visokokalorični ugalj. To se zapravo, u prevodu imamo mrki, lignit i kameni ugalj. Ovde, u pitanju kameni ugalji, to je stvarno, kalorija tog uglja je izuzetno velika. Odnosno, kada vi njega koristite u određenim topionicama, možete da izvučete toliku temperaturu da skoro bude, recimo, temperatura koja topi čelik i tako dalje. S tim u vezi, samo područje je vrlo interesantno. Količine, evo, kako je kolega Gajić rekao, da vi možete bukvalno rukama da uzimate. Dakle, površina, baš sam gledao površinu tog ostrva, uopšte nije mala. Zalihe, samo u uglju, su velike.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: