WLTP merenjE problematično

OBMANA ILI GRUBA GREŠKA? Razlika između zvaničnih podataka i stvarne potrošnje goriva sve veća, OVE MARKE SU NAJPRECIZNIJE

Foto: Shutterstock

Zaključak istraživačke organizacije Međunarodnog saveta za čist transport (ICCT) u studiji objavljenoj u sredu je zabrinjavajuć - zvanični podaci o potrošnji vozila i stvarna potoršnja goriva na putevima se sve više razlikuju!

Tako su 2022. godine automobili sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem registrovanim u Nemačkoj trošili 14 odsto više benzina ili dizela po pređenom kilometru u realnim uslovima nego što je navedeno u fabričkim podacima (WLTP merenja) i, shodno tome, emitovali 14 odsto više CO2 štetnog po klimu, piše Revijahak.

Još 2018. godine razlika između zvanične i realne potrošnje bila je znatno manja i iznosila je "svega" 8 odsto. Sa WLTP merenjima, informacija o potrošnji automobila trebalo je da bude realnija, ali to se očigledno nije dogodilo.

Foto: Zorana Jevtić
foto: Zorana Jevtić

Zahtevi Evropske unije proizvođačima da smanje emisiju CO2 očigledno ne daju nikakve rezultate. Pored zvaničnih podataka o potrošnji koje je prikupila Evropska agencija za životnu sredinu, analiza je zasnovana na evidenciji o potrošnji goriva koju beleže vozači u svakodnevnoj vožnji preko portala spritmonitor.de.

Pristigli su podaci o više od 160.000 vozila. Marke sa posebno visokim vrednostima su Opel, Hyundai, Ford i Seat. S druge strane, za Mercedes-Benz, VW, BMW i Audi stvarna potrošnja je bila bliža navedenoj.

U starom NEDC ciklusu testiranja, trend je bio obrnut: Audi je trošio mnogo više od zvaničnih podataka, dok su Opel i Hyundai imali najmanju razliku.

This browser does not support the video element.

03:14
Žena u ratu sa pumpom jer ne zna da sipa gorivo Izvor: Facebook

Evropska komisija je sada uspostavila sopstveni metod za sprečavanje prevara: od 2021. proizvođači moraju da ugrade merne uređaje u nove automobile, koji automatski obaveštavaju ovlašćene državne organe o stvarnoj potrošnji.

Međutim, podaci iz ovog monitoringa vozila nisu javno dostupni i mogu se smisleno analizirati tek nakon nekoliko godina. Prvi privremeni status, koji je EU objavila u martu 2023. godine, otkrio je još veću razliku između zvaničnih i stvarnih podataka ICCT-a od 22 odsto, piše Der Spiegel.

(Kurir.rs/ B92)