Priča o tinejdžeru (15) koji je izvršio samoubistvo pre tri godine, potresla je celu Srbiju. Tinejdžer je skočio u Tamiš sa torbom u kojoj je bio kamen težak 25 kilograma. Ostavio je za sobom oproštajno pismo na čak 16 strana.
Njegova majka Danijela, kaže da je bol isti kao prvog dana.
- Iako su prošle tri godine, kao da je juče bilo - kaže njegova majka. Dečakovi drugari i dalje dolaze gde Danijela radi. Odlazak na groblje je postao deo njene svakodnevnice.
- Verovatno će u subotu biti obeležena godišnjica. Isto mi je svaki dan kao da je juče bilo. Pamtim poslednji susret, poljubila sam ga i ispratila u školu, nakon toga smo se čuli. On je mene zvao, ja sam ga tada pitala da li mu nešto treba. Rekao mi je čućemo se kasnije. Došao je kući, ujutro je ustao otišao je na praksu. Nisam htela da ga zovem, do 12 sati. Pokušala sam, ali... Nije bio dostupan. Telefon je već bio isključen - počinje priču neutešna majka.
On je bio vredan dečak sa mnogo interesovanja i talenata. Pričao je o psihologiji i hteo je da piše knjigu.
- On je želeo da ode kod tate, pustila sam ga, tada se razočarao i nikada nije hteo da mi kaže šta se to desilo. Kada je bila sahrana, on je bio samo u kapeli, ne na sahrani - tvrdi neutešna majka.
Bio je poseban dečak, pun ljubavi i saosećanja.
- Voleo mnoge stvari, znao je kada te nešto zaboli živac da pritisne i da te prođe. Bio je veoma interesantno dete, čitao je enciklopedije, uvek bio ispred svoje generacije. Bio je nagrađivan, na televiziji… Išla mu je matematika brojke… Mnogo je bio zreliji od svojih vršnjaka. Bio je u nekim situacijama pametniji od mene… Dođu drugari, da me pitaju kako sam. Onda me zagrle, i kažu kao da njega grlimo. Drago mi je da nije zaboravljen. Sve dok oni budu pričali o njemu i on će živeti. Drži me nekako taj osećaj da ga pamte - ispričala je neutešna majka.
Pre nego što je izvršio samoubistvo, napisao je pismo.
- U pismu je opisivao ljude. Kao da mi je dao putokaz da sagledam stvari. Pisao je kako se društvo pokvarilo kako su devojke sponzoruše, kako gledaju interes, novac. Kako loši dečaci prolaze bolje od dobrih. Da životinje imaju mnogo veće srce od ljudi. Da su bolji od njih - kaže majka.
Bio je zabrinut za svoju majku.
- U pismu ga je mnogo pogađalo što ja nisam nastavila život dalje, od kada sam se razvela. U jednom momentu spominje da te majke budu osuđene i ne nastavljaju dalje, i nemaju prava, jer su osuđivane. Dok za očeve niko ne pita. Sad razumem šta je on pisao. On me je terao da nastavim dalje. Moraš da imaš nekog, pisao je - kaže Danijela.
Danijela je pravila spomenik za sina, i napisala ono što će kasnije pročitati u pismu.
- Čudno je to kada sam pravila spomenik, da se neke rečenice što sam uklesala nalaze u pismu za koje tada nisam znala. Na spomeniku sam napisala „Želela bih da se vratiš, a znam da je to nemoguće“. U pismu ima rečenica „Posle ovoga trebalo bi da se vratim, ali čisto sumnjam“.”
Bonus video: