Šampion Jugoslavije, šampion Evrope. Najopasniji čovek u državi. Pesnice od čelika, volja od čelika, oči od čelika... ili imenom i prezimenom -Marijan Beneš.
Kad je reč o umeću borbe su bili daleko ispod Beneša. Deset klasa ispod kad je reč o čojstvu. Bokser, najjač vitez koji piše pesme i svira na flauti. Ubijen u pojam, izdan, prevaren. Sve je to legenda jugoslovenog boksa, opisivali su oni koji su ga dobro poznavali i divili se svim osobinama satkanim u jednom biću.
Marijana Beneša mnogi, uz čuvenog Mate Parlova, smatraju najboljim bokserom svih vremena sa prostora bivše Jugoslavije. Na evropskom amaterskom prvenstvu 1973. godine u Beogradu osvojio je titulu šampiona Evrope u lako-velter kategoriji, da bi šest godina kasnije to učinio i kao profesionalac. U Jugoslaviji je imao 272 pobede, 16 poraza i 11 remija, a list „Sport" ga je 1973. godine proglasio najboljim sportistom SFRJ. Iako je bio bokser - i to jedan od najvećih ikada - Beneš je umeo da svira, a pisao je i pesme.
Rođen je u Beogradu, majka Marija Vukić bila je Ličanka, a otac Josip vojvođanski Hrvat. Oboje su bili prosvetni radnici, otac je bio nastavnik muzičkog, pa je strast preneo na trećeg od trojice sinova, Marijana. On je bio odličan matematičar, a zbog roditelja je završio nižu muzičku školu na flauti i klavir. Srednju je napustio nakon prve godine zbog boksa. Imao je sestru Ljiljanu, a dvojica starije braće, Ante i Josip, trenirali su boks.
„Kao klinac sam bio talentovan, završio sam odsek za violinu. Kad sam upisao muzičku klinci su me zezali da sam žensko, da to nije za mene. Pitali su me kako ću deci u školi držati nastavu muzičkog s modricom na oku. To me je iritiralo i zbunjivalo, pa sam napustio školu, hteo sam da imam neki muški posao. Ali bio sam dobar flautista, nisam bio baš dobar na klaviru, prsti su mi kratki, ali klavir je bio obavezan instrument", izjavio je 2004. u intervjuu za „Nacional".
Marijan Beneš u amaterskoj karijeri imao je 299 borbi od čega je dobio čak 272. U profesionalnoj karijeri od 56 mečeva dobio je 50. Nakon osvajanja zlatne medalje na Evropskom prvenstvu u boksu 1973. u Beogradu, prešao je u profesionalce i 1979. osvojio titulu evropskog prvaka u verziji Evropske bokserske unije u lakoj velter kategoriji. Povukao se iz ringa 1983. godine zbog teške povrede oka.
Pitali su ga jednom prilikom da li je Bosanac ili i dalje Jugosloven. Rekao je "ono što sam uvek bio - mali Titov pionir".
- Pošten čovek se kune jednom za jednu stvar. Bio sam i ostao pošten. Zakleo sam se Titu da ću čuvati bratstvo i jedinstvo, a šta sam mislio u to vreme mislim i danas - govorio je Beneš.
Sa Titom se sreo čak dva puta. O jednom se i dan danas prepričavaju detalji.
- Tile je bio laf. Kad su me prvi put predstavili Titu, rekao mi je: "A ti si onaj mali što onako opasno bije?". Ja sam mu rekao: "Niste li vi druže Tito viši?". Zagrcnuo se od smeha - govorio je Beneš.
Kad je počeo rat, dešavalo se da mu dođe ološ, stavi pištolj na glavu i pita ga "Ko je sad jači, a?"
- Rešavao sam to benešovski. U prevodu, ko god je to uradio, dobio je štos u glavu, nemilosrdno i brzo. I potres mozga, slomljeno nešto, i sve što ide s tim. Pesnica šampiona uvek je brža od prsta ološa na obaraču.
Preminuo je 4. septembra 2018. u 67. godini u Banjaluci. Jednom prilikom, njegova ćerka, Žanet Beneš Ćulum, otkrila je kako su ga posle karijere svi izdali.
- Tokom rata je nemilice delio novac, mnogi od tih ljudi su ga kasnije izdali, njega je to razočaralo ali ga nike učinilo ogorčenim. Uvek je govorio da bi sve opet isto uradio - ispričala je Žanet u intervjuu za Novosti.
Brojne anegdote pratile su život velikog šampiona...
- Znalo je da se desi da kada vidi da neko puši u kafiću, ustane priđe mu i uzme i ugasi cigaretu. Bio je zagovornik zdravog života i mrzeo je pušenje, pa je znalo da se desi da ode u kafić i vidi da neko puši, da ustane i uzme i ugasi cigaretu - otkrila je Žanet.
Žanet nikada neće zaboraviti poslednju posetu.
- Sećam se poslednje posete, no pred njegovu smrt i nemoći koju sam osećala zato što ne možemo da mu pomognemo. Nisam mogla da izdržim, briznula sam u plač, a on se tad probudio i rekao: "Izvini, sine, što te sekiram".
Silazak Marijana sa životne scene izuzetno je teško pao svima, porodice je naravno bilo najgore...
- Žalim za svakim trenutkom koji nije doživeo od svoje smrti, a među njima je rođenje dvoje unuka - neutešna je Žanet.
Beneš je obožavao Jugoslaviju, himna "Hej Sloveni" na njegovoj sahrani je intonirana 40. put u njegovu čast.
- Za njega je Jugoslavija bila sve, ostao joj je veran do poslednjega dana svog života, a i nas je odgajao u tom duhu, da ne delimo ljude po veri i naciji, Najveće poniženje i nešto što nije mogao da razume, bilo mu je to da se ljudi dele, kad umesto toga mogu da žive u zajedništvu - otkrila je Žanet.
Kurir sport / Ž.S.
BONUS VIDEO: