Prošla godina glumici Vanji Ejdus donela je čak 14 nagrada i trijumf na Sterijinom pozorju. Trenutno ova umetnica srca publike osvaja epizodom u seriji "Azbuka našeg života", a očekuje je i premijera filma "Kruna". U razgovoru za TV Ekran Vanja pre svega sumira utiske sa ovih snimanja i nakon boravka na Kustendorfu.
Niste prvi put na festivalu Emira Kusturice?
- Igrom slučaja, tek sam drugi put bila. Jednom na proletnjem, kome je termin bio pomeren zbog kovida, i sada na zimskoj verziji. S obzirom na ogroman protok ljudi, očekivala sam veću tenziju u vazduhu, ali uprkos tome, atmosfera je veoma opuštena i mnogo je kvalitetnog sadržaja. Divno je što mladi umetnici dobijaju priliku da prikažu svoj rad i da budu prepoznati kao potencijalna velika imena svetske kinematografije. Bilo bi zanimljivo napraviti i neki ovakav pozorišni festival.
Koja vam je uloga bila prekretnica?
- Ne posmatram to tako. Živim profesionalni život više od dvadeset godina, i to pre svega u pozorištu. Veoma mlada sam dobila Sterijinu nagradu i pozorišni put mi se veoma lako i lepo otvarao. Odigrala sam ogromni repertoar i svakom zadatku se davala maksimalno. Bilo je uspona i padova, čekanja, razočaranja, ali i veoma važnih perioda.
A pred kamerama?
- Na filmu i televiziji mi se nije na taj način desio proboj kao u pozorištu. Tu sam probirljivija i umem često da odbijem neke uloge. Možda sam i grešila u odlukama, čak sam više uloga odbila nego što sam odigrala. Nije mi želja da se pojavljujem samo da bih se pojavljivala, imam veliki glumački apetit i očekujem za sebe i od sebe ozbiljne glumačke zadatke. Sigurna sam da sam sada sazrela glumački i da sam u najboljim godinama, kada sam spremna za zrele i ozbiljne role.
Epizoda u "Herojima Halijarda" vam je sjajna.
- Bilo mi je zanimljivo što sam dobila takvu ulogu. Kod nas filmski reditelji posmatraju klišeizirano glumce, iz serije u seriju im dodeljuju slične zadatke, ubacuju ih u određene tipove ili nas posmatraju privatno. Retko odlaze u pozorište i ne prate kolike mogućnosti transformacije imamo. Glumci se najviše raduju da odigraju nešto daleko od sebe i da se transformišu. Žena koju igram u Halijardu je baš to. Veoma je daleko od mene, čak i ne poznajem takve. Ona je seoska vračara i isceliteljka koja baja bajalice, leči travama, ali i porađa. Zove se baba Jola i bila je namenjena starijoj glumici. Međutim, Radoš Bajić me je pozvao i rekao da nema veze što je ona baba, vidi me u tome. Imao je vrstu hrabrosti da mi poveri da odigram nešto što nisam. Dobila sam mnogo pohvala za tu ulogu, koja je očigledno ostavila utisak, i to me raduje. Obojena je i blagim humorom, što je prijalo kao kontrateža filmu.
Kakav zadatak imate u "Kruni"?
- Deo sam benda koji je odrastao u sirotištu, a opčinjen je romskom muzikom. Priča prati tu decu, ali i njihov život 30 godina kasnije. Glavni lik igra sjajni Igor Benčina. Vremenom postaje bahat i gord, a mi, njegovi prijatelji, osećamo se izdano. Naše prijateljstvo se raspada, a on se spasava tek kad pronađe ljubav preko mitske ptice Gamajun, koju igra Una Bregović. To je muzička bajka, nešto veoma nesvakidašnje.
Da li ste radili sa Goranom Bregovićem i njegovom ćerkom Unom?
- Goran je radio muziku za film i glumi u njemu, ali u prvom delu, kada su naši likovi deca. Vasilije Nikitović je dugo tragao za glumicom koja bi igrala Gamajun, i kada se slučajno našao s Bregom da rade muziku, ugledao je njegovu ćerku i shvatio da je to pravo lice za film. Una je je prelepa i pretalentovana devojka.
Igrate i u "Azbuci našeg života". Kako je bilo raditi sa Aleksandrom Janković?
- Iako imam jednu scenu u poslednjoj epizodi, ona je bitna za razrešenje cele priče. Kad sam došla na set, Aleksandra i ja smo fantastično kliknule istog momenta. Ona je već duboko bila u celoj problematici i bilo mi je odmah jasno šta treba da odigram. Aleksandra je vrhunska glumica, koja je svoj zanat ispekla u pozorištu, i ima ogroman dijapazon sredstava kojima lako i vešto barata u kadru.
Zanimljivo je da je seriju montirao vaš suprug Stevan Marić.
- Stevan i ja povremeno sarađujemo, i nekako posao i privatni život nam se stalno prepliću. Ne samo zato što radimo zajedno već i zato što naše profesije jesu važni segmenti naših života, uvek obostrano komentarišemo jedno drugom ono što radimo, razmenjujemo mišljenja, kritikujemo se, ali se i podržavamo.
Može li ova godina da vam bude bolja od 2023?
- Dobila sam 14 nagrada za uloge u predstavama "Očevi i oci", "Uspavanku za Aleksiju Rajčić" i dramatizaciju "Gospođice" Ive Andrića. Ta 2023. bila je veoma plodna za mene. Odlučila sam da se sada malo odmorim. Sledeće što ću raditi jeste predstava u pozorištu na proleće, ali još ne smem da otkrivam o čemu je reč.