Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, od velikog kašlja u Beogradu je od marta 2023. godine obolelo 769 osoba, ali se veruje da je taj broj zapravo veći. Ministarstvo zdravlja Srbije nedavno je saopštilo da su u prethodnih 13 meseci zabeležena četiri smrtna slučaja od velikog kašlja kod nevakcinisane dece mlađe od tri meseca.
U saopštenju Ministarstva zdravlja i Batuta od 31. januara navodi se da su od 1. januara 2024. do 31. januara prijavljena ukupno 253 potvrđena slučaja pertusisa, kod kojih je dijagnoza postavljena od početka 2024. godine. U navedenom periodu zabeležen je jedan smrtni ishod izazvan pertussisom kod nevakcinisanog deteta mlađeg od tri meseca.
Takođe, kako je saopšteno, u prošloj godini na teritoriji Srbije prijavljena su ukupno 1.342 potvrđena slučaja velikog kašlja. U tom periodu, od početka sezone respiratornih infekcija, zabeležena su tri smrtna slučaja kod nevakcinisane dece mlađe od tri meseca, kod kojih je potvrđen pertussis.
Dušan Zdravković je otac bebe koja je u oktobru, kada je imala samo dva meseca, obolela od velikog kašlja.
Prema njenim rečima, u oktobru se prehladila, kao i njena majka. Počelo je kašljem i blagom temperaturom. Pošto kašalj nije prolazio, roditelji su bebu prvo odvezli u Dom zdravlja na Novom Beogradu. Tamo je dobila terapiju koja je uključivala inhalaciju i sve ostalo što ulazi u redovnu terapiju za bebe kada se prehlade.
Međutim, hladnoća nije nestala, pogoršala se. Beba je svakim danom počela sve više da kašlje, pa su je odveli u Institut za majku i dete.
„Mali je počeo da kašlje bez prestanka, i činilo se kao da je to mučan kašalj, ali nije bilo ništa posebno. Sve se dogodilo u oktobru. To je trajalo nekoliko dana i noći i zbog toga nije mogla normalno da spava. Posle nekoliko provera u Domu zdravlja Novi Beograd, naš pedijatar počinje da sumnja da možda nije u pitanju veliki kašalj, iako tada nije bilo reči o epidemiji. Svi su mislili da je bolest iskorenjena. Ona nas hitno upućuje u Institut za majku i dete, kako bi ispitali da li je u pitanju veliki kašalj. I tu se potvrdila teza da je u ovakvim trenucima najvažnije pronaći lekara koji zna da prepozna bolest i saopšti dijagnozu. Bili su pedijatar u Domu zdravlja i pulmolog sa Instituta za majku i dete, koji su prepoznali veliki kašalj i preporučili hospitalizaciju u bolnici „Dragiša Mišović“, na Dečjoj pulmološkoj klinici“, kaže Dušan.
Potvrda dijagnoze
„Kada smo došli u bolnicu „Dragiša Mišović“, neki od lekara se nisu složili sa ovom dijagnozom i ponavljali su da je ona (veliki kašalj) iskorenjena. Nažalost, pogrešili su. Usledile su analize i nakon dve nedelje čekanja test je pokazao da se zaista radi o pertusisu, odnosno velikom kašlju“, dodaje on.
Dušan napominje da nisu "pobegli" od vakcine, ali napominje da još nije bilo planirano da se beba vakciniše, zbog čega je došlo do komplikacija.
„Nismo pobegli od vakcine, već smo trčali ka njoj. Jednostavno, ova bolest ju je stigla pre roka. Nije stigla da se vakciniše jer je pre vakcinacije dobila veliki kašalj. Uobičajeno je, koliko ja znam, da deca dobiju vakcinu protiv velikog kašlja u trećem ili četvrtom mesecu. Mi nismo antivakseri ili tako nešto. U svetlu onoga što sam rekao, želim da istaknem da se u nekim evropskim zemljama trudnice vakcinišu protiv velikog kašlja u trećem tromesečju trudnoće, tako da su i majka i fetus zaštićeni od bolesti. To nije naša praksa. A nama se dešavalo da i moja žena i beba imaju veliki kašalj. Žena je to bolje podnela, ali beba nije. Pritom, nismo je mnogo izvodili, niti dovodili u situaciju da je bila u 'gužvi', ali ju je bolest ipak uhvatila“, kaže Dušan.
Beba je hospitalizovana u "Mišoviću", prepisana joj je terapija, ali se njeno stanje komplikuje, a kašalj se pogoršava.
„Sreća je što u 'Mišoviću' imaju specijalizovanu dečju pulmologiju, a bili su okruženi najvećim stručnjacima. Uslovi u klinici su dobri, tako da sam imao krevet pored ćerke i mogao sam da budem stalno sa njom. I to će u tim trenucima biti presudno. Bolest se pogoršava, a ona počinje jako da kašlje svakih pola sata, sata. Dobila je terapiju, ali veliki kašalj je veoma ozbiljan i veoma nezgodan, jer ga zovu - stodnevni kašalj, jer traje tri meseca. Kod odraslih je simptom da ih ovaj kašalj dugo muči, da je zagušljiv i veoma zamara. Deca koja su školskog uzrasta, kada imaju veliki kašalj toliko kašlju da počnu da povraćaju, dešava se i da im popucaju kapilari u očima, pa im beonjače plave. Takođe se dešava da se onesvesti od kašlja. A najopasniji je za male bebe. Za njih je to opasno po život“, navodi Dušan Zdravković.
Njen život je bio ugrožen, ceo savet se uključio u oporavak
Dodaje da bebe ne znaju da izbace sluz koja se stvara u plućima, niti da kašlju, pa teško dišu i kašlju. Lice im postaje crveno, plavo i ne mogu da dođu do daha između napadaja kašlja.
„Želim da istaknem da je osoblje u „Dragiši Mišoviću“ bilo veoma ljubazno i profesionalno i da imamo sreću što imamo ovakvu instituciju. U teškim okolnostima u kojima smo se našli, sve je bilo odlično. veoma, veoma dobro osoblje. Koliko god da im date, ne postoji novac koji može da plati sve što ovi ljudi prođu tokom boravka na poslu“, podvlači sagovornica N1.
Posle nekoliko dana, napadi kašlja kod bebe su se smirili, a lekari preporučuju kućno lečenje. Iako je Dušan bio protiv toga, na nagovor lekara pristao je da dete izvede iz bolnice i odvede kući. Bolest je stagnirala nekoliko dana, a onda se stanje naglo pogoršalo i beba je hitno ponovo odvezena u „Dragiša Mišović”.
„Onaj drugi boravak u Mišoviću je bio najgori. Imala je stalne napade kašlja, i svaki put sam pokušavao da je smirim, da je odmorim, dok ne počne novi napad. I dogodile su se u toj najgoroj fazi, po 15, 20 minuta. Tamo se u njeno „spasavanje” uključio i ceo konzilijum lekara. A situacija je bila takva da joj je život bio ugrožen. Iako lekari to nisu hteli da kažu, videli smo da se situacija pogoršava po njihovom ponašanju i odgovorima koje su nam davali. Sluz je stalno bio tu, u grlu, u plućima, i pretio je disanju. Vidiš kako ti je dete utrnulo, koliko je umorno, ne zna kako da se nosi sa tim, a ti malo možeš da joj pomogneš“, priseća se najgorih trenutaka Dušan Zdravković.
Ona objašnjava da kada beba ima napad velikog kašlja, osoba pored nje mora da je uzme u naručje, pokuša da je smiri i okrene kako bi dete lepo iskašljalo. Za decu u takvom stanju važno je i izbegavanje pratećih bolesti koje se često „nadovezuju”, poput upale pluća, za koju se zna da izaziva najgori ishod.
Drugi boravak u bolnici trajao je deset dana, a lekari su ih ponovo uputili na kućno lečenje. Na njihovo insistiranje produžili su boravak za nekoliko dana, a zatim su, naučeni šta da rade tokom napada kašlja, otišli kući na dalji oporavak. Međutim, nije išlo kako su zamislili. Kako se situacija s vremena na vreme pogoršavala, oni su još u nekoliko navrata hitno odlazili u bolnicu „Dragiša Mišović“, ali, srećom, nije bilo potrebe da se tamo zadržavaju.
"I danas ima napade, srećom ne tako jake"
Govoreći o prvim znacima poboljšanja, Dušan navodi da se kod njegove ćerke to dogodilo nakon završetka drugog meseca bolesti, a ulaskom u treći.
„Nije bilo veliko poboljšanje, ali smo primetili da nije imao napade svakih pola sata, već svakih sat vremena. „Svakim danom je situacija bila sve bolja, ali je i dalje imala jak kašalj od kojeg je ponekad počinjala da se guši“, kaže ona.
On dodaje da i danas, u četvrtom mesecu od kada je njegovoj ćerki dijagnostikovan hripav kašalj, i dalje kašlje tokom dana, ali je to sasvim druga situacija u odnosu na onu krajem prošle godine. Počela je da jede normalno, da se ugoji i da normalno spava.
„To je bolest koju ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju. Gledati na taj način svoje dete, koje se svakog trenutka muči, krajnje je iscrpljujuće i zastrašujuće. Osim komfora koji nam se narušava, jer nema sna i zahteva potpunu posvećenost svakog minuta u danu, to je bolest koja je opasna po život i koju neka deca ne uspevaju da prebrode. I to je najjeziviji osećaj, jer smo tokom boravka tamo čuli da su neke bebe preminule. Vaše dete se odjednom svrstava u određene procente, u okviru kojih neka deca prežive, a neka ne“, podvlači Dušan i poziva buduće mame da se informišu o vakcinaciji i tokom trudnoće, kako ne bi došle u situaciju da porodica je bila u.
Prevencija, imunizacija, vakcinacija
Podsećanja radi, Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje Srbije obavestili su javnost da je u ovom trenutku najvažnija preventivna mera pravovremena vakcinacija protiv hripavca odojčadi koja su navršila dva meseca života, kao i imunizacija sve ostale nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece.
Proces imunizacije obuhvata primarnu vakcinaciju sa tri doze vakcine od dva do šest meseci starosti i revakcinaciju u drugoj godini i pre upisa u prvi razred osnovne škole, navodi se u saopštenju Ministarstva zdravlja Srbije.
Ističe se i da je veliki kašalj bolest koja – ni posle infekcije ni posle vakcinacije – ostavlja dugotrajan imunitet.
„Uzimajući u obzir da imunitet nakon poslednje primljene doze vakcine koja sadrži komponentu velikog kašlja traje pet do 10 godina, slabljenje postvakcinalnog imuniteta jedan je od razloga zašto je najveći broj obolelih u našoj zemlji registrovan u lica uzrasta od 10 do 14, odnosno 15 do 19 godina, koja su poslednju dozu pomenute vakcine primila u drugoj godini života“, ističe se u saopštenju.
U Ministarstvu zdravlja ističu da je jedan od razloga povećanja broja obolelih i smanjenja obuhvata vakcinacija sa tri doze u prvoj godini života, kao i revakcinacija.
„Podsećamo da starija deca i odrasli koji imaju bilo kakav simptom respiratorne infekcije, posebno kašalj, ne smeju da budu u kontaktu sa odojčadima i malom decom koja za svoj uzrast nisu u potpunosti vakcinisana protiv hripavca“, saopštilo je Ministarstvo zdravlja.
Kurir.rs/N1
Preneo: B.V.
Bonus video: