EU je na nedavno završenom samitu dogovorila paket od 50 milijardi evra pomoći Ukrajini uprkos pretnjama premijera Mađarske da će to blokirati.
Pomoć ne predviđa finansiranje oružja i municije jer je ona obuhvaćena posebnim planom EU. Paket se sastoji od oko dve trećine kredita i jedne trećine grantova koji će biti isplaćeni tokom četvorogodišnjeg perioda. Ovakva odluka ima za cilj da stabilizuje ukrajinsku ekonomiju posle skoro dve godine rata, da omogući obnovu i pripremu zemlje za buduće članstvo u EU.
Orban je navedeni dogovor iz Brisela predstavio domaćoj javnosti kao svoj trijumf. Uspeh se, po njegovom mišljenju, sastoji u tome što Mađarska nije pristala da šalje oružje u Ukrajinu, već je pomogla da se evropskim finansiranjem spreči bankrot te države. Kako je još rekao, Mađarskoj je pretila opasnost da novac koji joj pripada bude uzet i preusmeren u Kijev. Jasno je da sve to ne samo da nije logično nego prosto nije istina. Činjenica je da mađarski premijer nije dobio nikakav kapitalni ustupak od ostalih 26 članova Evropskog saveta u zamenu za odustajanje od veta za finansiranje Ukrajine. To je eksplicitno potvrdila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Realnost je takva da je EU daleko više potrebnija Mađarskoj nego što je Mađarska potrebna EU. Danas je to zemlja sa najvećom inflacijom u EU i jedna od ekonomski beznačajnih nacija unutar bloka.
Kao članica Unije, Mađarska prima vitalnu finansijsku pomoć iako je ona poslednjih godina delimično blokirana zbog kršenja evropskih pravila o vladavini prava. EK je u više navrata optužila zvaničnu Budimpeštu za ugrožavanje nezavisnosti pravosuđa, donošenje zakona koji diskriminišu LGBTQ populaciju i urušavaju tela koja se bave antikorupcijom. Zbog toga će EU i dalje zadržati novac namenjen Mađarskoj u vrednosti od 21 milijardu evra.
EU se obavezala i dala garancije mađarskom premijeru Orbanu za poštene pregovaračke procedure za sredstva koja pripadaju Mađarskoj. Kako stvari stoje, Mađarska može računati da će dobiti nešto više od šest milijardi od ukupno oko 20 milijardi blokiranih sredstava.
Postignuti dogovor značajan je kako za Ukrajinu tako i za samu EU. Ukrajinskoj ekonomiji će dati kiseonik da se održi sledeće četiri godine. Odlučnost da se po svaku cenu podrži Ukrajina u borbi protiv Rusije pokazuje da EU, predvođena Nemačkom, Francuskom i Italijom, lako može da izađe na kraj sa opstrukcijama i ucenama kada to istinski želi. Ovo ima posebnu težinu ako imamo u vidu da je američka pomoć stopirana zbog previranja u Kongresu i unutrašnjih problema u SAD.
Posvećenost EU je neadekvatna izazovu i neznatna kada se meri u odnosu na resurse kontinenta. Evropa je bogata, raspolaže ogromnim resursima - 27 nacija bloka zajedno predstavlja jednu šestinu svetske ekonomije. Uzimajući sve to u obzir, posle skoro dve godine brutalne ruske agresije na Ukrajinu, finansijska posvećenost EU je oskudna.
Vreme je da lideri EU dobro razmisle i pogledaju šta još mogu da urade. Ukrajina se bori ne samo za sopstveni opstanak već i za odbranu međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima.