DRAGANU DABOVIĆ SVI ZNATE PO VOJNOJ AKADEMIJI: Prvu ulogu imala je s ovim glumcem pre 15 godina, a sada se vraća u NOVOM IZDANJU
Glumica Dragana Dabović, koju je šira publika upoznala preko uloge Šašvari iz serijala "Vojna akademija", deo je ekipe novog filma "Živi i zdravi" reditelja Ivana Marinovića. Romantična komedija stiže ove nedelje u bioskope širom Srbije, a dramska umetnica i prva generacija iz klase Jasne Đuričić za Kurir evocira uspomene sa snimanja i govori o planovima.
Drugi put već sarađujete Ivanom. Da li je za vas bilo klasičnog kastinga?
- Radila sam kasting za lik Dragane. Znala sam da sam trudna, ali sam došla na audiciju. I onda sam reditelju rekla da sam trudna. U međuvremenu je našao bombonu glumicu za taj lik. Mislim da je Tihana nepogrešiva. Kad sam ja radila kasting, nije bio još gotov ni scenario. Rodila sam i sina, a nakon toga me je Ivan zvao i rekao: "Hoćeš li da igraš drugi ženski lik, kumu Milu?", i ja sam tu odlepila sreće. Ona mi je bila toliko bila izazovna, inspirativna, šašava i zanimljiva. Radila sam kasting za mladu, a dobila kumu Milu.
Koliko su slični običaji u Crnoj Gori i kod nas?
- Mentalitet je apsolutno isti, a običaji su slični. Mene baš zanima kako će beogradska publika da reaguje na film. U našoj priči su prikazani svi ovi običaji koji i danas žive. Isto je sve to kao i kod vas, osim što nema gađanja u jabuku.
U filmu gledamo divne slike i more...
- Meni je to ispred očiju pola života i ta priroda. U Srbiji živim već više od 19 godina i ovde mi je teško bez vode, pa stalno bežim na reku. More je meni nasušni hleb, ja bez toga ne mogu da živim... A ti kadrovi su predivni kad ih vidim na platnu. Volela bih da se mnogo više snima na moru i odavde da se sele kamere dole...
Kakvi su vaši dalji planovi? Vraćate li se svojim pozorišnim ulogama?
- Vratila sam se uveliko. Sad na repertoar Vihor teatra vraćamo "Koštanin tvist". Andrej Šepetkovski i ja smo za Svetski dan pozorišta 27. marta u zgradi NIS u Novom Sadu. U trupi Čiča Mičino pozorište sam i svim dečjim predstavama i počela sam da radim u jednoj školi glume od prošlog vikenda, i to svake subote i nedelje.
Ipak, ono što je šira publika upamtila je "Vojna akademija". Kako sa ove distance gledate tu seriju? Da li biste voleli da se nastavi? Pričalo se o šestoj sezoni.
- Ne znam ni šta se dešava u vezi s tom serijom, kao ni planove. Mislim da smo mi svoju priču ispričali u pet sezona. Ne bih ih okrivila kad tih junaka više ne bi bilo, prosto, mi smo osam i nešto godina to radili. Serija se i dalje emituje i ta priča je divna, ali ja mislim da su ti naši likovi zatvorili svoj put. Volela bih da oživim Šašu 10 godina kasnije. Sigurno da ona više nije klinka, već je mudrija.
Šta vam je prva asocijacija na to snimanje?
- Naša druženja i prijatelji koje sam tu stekla. Stvarno, i danas te ljude čuvam i volim, i s njima obožavam da radim.
Da li "Vojna akademija" vaša lična karta ili serija "Na terapiji"?
- "Vojna akademija" bila je moja odskočna daska, a lična karta "Na terapiji". Da će to biti moja lična karta, rekao mi je i Predrag Miki Manojlović tokom snimanja. Govorio mi je: "Ne znam da li si svesna koliko si dobra, neobična i niko neće znati da li si naturščik." Imala sam tada 22 godine i bila sam treća godina studija. Sada, 15 godina nakon toga, svesna sam da je to nešto što je formiralo moj taj IMDB, ne IMDB nego JMBG, zaista sam ponosna na tu seriju, to je moja prva profesionalna uloga i jako sam, jako ponosna na tu seriju i mislim da nije bio lak zadatak. Nije mi prijalo, kao da sam zaista obukla kožu te junakinje Ane i dan-danas retko to radim, ali volim da vratim tu seriju da je pogledam.
Odrasli ste u Herceg Novom, a glumu ste završili u Novom Sadu, a ne na Cetinju. Da li biste sada nešto drugačije?
- Ne, jer bih opet izabrala Jasnu Đuričić. Ponosna sam što sam bila njen student, i to prva njena klasa. Izvela je već petu generaciju, a mi, njenih prvih deset studenta, i dalje živimo od glume. Govorila nam je da ćemo da menjamo pozorišnu i filmsku scenu i mislim da ono što mi je ona kao pedagog dala da je to nemerljivo i strašno sam joj zahvalna što me je život naneo baš te godine u Novi Sad i što mi niko drugi nije predavao nego ona.
Bonus video: