Od ubistva ministra odbrane Savezne Republike Jugoslavije Pavla Bulatovića prošle su 24 godine. O zločinu koji nikada nije rasvetljen za TVCG govorio je svedok Mirko Knežević koji je bio sa Bulatovićem te kobne večeri za istim stolom.
Popodnevno druženje s prijateljima u restoranu „Rad“ na Banjici prekinuli su hici iz automatskog oružja, a potom je odjeknula vest – ubijen je Pavle Bulatović.
Njegov prijatelj Mirko Knežević koji je sedeo za istim stolom i nakon 24 godine seća se svakog detalja te noći.
"Oko sedam sati se zapucalo iz pravca stadiona preko prozora na kom smo mi sedeli. Pokojni Pavle je na licu mesta izrešetan, a mene su dva metka pogodila", prisjeća se Knežević.
Za razliku od buke koja je nastala te večeri, u godinama nakon toga svirepo ubistvo je prekrila tišina zaborava.
Do danas nisu poznate ubice ni nalogodavci Kneževića, i pored toga što je svedok zločina za sve ove godine niko nije pozvao da svedoči.
"Jedino ko je mene došao nešto da pita su bila dvojica iz Vojne bezbednosti dok sam ležao na VMA. Niti me je zvao istražni sudija, ni tužioc. Niko me više nije kontaktirao u vezi tog slučaja. To je jedna sramota od države i od sistema", ogorčen je Knežević.
Jedini potez Savezne Vlade bilo je formiranje Anketnog odbora koji je trebao da istraži ubistvo. Savezna vlada i tada vladajuća Socijalistička partija Srbije saglasile su se u oceni da je likvidacija Bulatovića teroristički čin naručen iz inostranstva. Skupština SRJ poverila je lideru radikala Vojislavu Šešelju predsedavanje Anketnom odboru koji je trebalo da ispita ubistvo.
Zaključak obimnog izveštaja koji je odbor objavio bio je da je Bulatović likvidiran jer je pokušao da spreči mahinacije prilikom nabavke vojne opreme. Nikakve strane službe ni terorizam nisu pomenuti.
Skromnog ponašanja i načina života, Bulatović nije želeo da ga prati obezbeđenje.
Poverenje u ljude koštalo ga je života a ostala je njegova rečenica "Ako bi mene ubili, ni manje štete, ni veće bruke za državu".
Kurir.rs/RTCG
Bonus video: