Milorad Rafailović, taksista je koji je jednom prilikom oduševio celu Srbiju jer bakama nije naplatio vožnju i time pokazao veliko srce i plemenitost.
Tada je rekao je da to nije prvi put da on ili neki njegov kolega učini ovakvo delo, kao i da se sve dogodilo neplanirano, te ovakav odziv društva nije očekivao.
Kako je tom prilikom ispričao, oduvek je bio slab na starije ljude i žene sa decom, te nije ni čudo što su dve bake iz taksija izašle ne plativši ni jedan jedini dinar. Ipak, spomenuo je tada da dosta njegovih kolega ovakva dela čini na dnevnom nivou, ali nažalost, često prođu nezapaženo.
- Mi između sebe razmenjujemo takve situacije, tako da nije ni slučajno i retko... Kolegama bih poručio da nastave da budu ljudi kakvi jesu i da imaju jos malo više empatije za starije građane. Ipak smo mi tu za njih, a bili smo tu i kad su bile poplave i sve nedaća koje su pogodile našu zemlju, tako da samo dobrotom idemo napred - poručio je tada ovaj taksista.
Dodao je i da su reakcije putnika koje počasti i više nego emotivne, uvek iz vozila izađu ozareni i srećni, pa mu takav prizor znači neporedivo više o bilo koje novčane cifre.
Ipak, jedna scena zauvek će mu ostati urezana u sećanje - kada je baki sa demencijom pomogao da dođe do svog doma, pa se ovaj susret pretvorio u mnogo više od jedne besplatne vožnje.
- Najemotivnije je bilo kada sam vozio bakicu koja od demencije nije znala gde joj je kuća ni kako jok se ćerka zove. Uzeo sam ličnu kartu očitao u knjižari. Adresa je bila u Medakoviću, krenuli smo i pred zgradom koju ne prepoznaje stali smo i tada sam u njenom telefonu našao žensko ime. Ćerka je sišla uplakana. Htela je da plati vožnju, ali naravno nisam uzeo novac - zaključio je tada beogradski taksista.
Milorad je rekao da je nakon ove vožnje danima bio pod utiskom i samo razmišljao koliko naše malo nekom može da promeni dan, nedelju, pa i život, te tvrdi "sve nas jednog dana čeka starost" i nada se da će uvek moći da pomogne nekom kome je to najpotrebnije.
(Kurir.rs/Telegraf)