Mali je Brisel grad, u njemu sve se zna. Zna se i da Dragan Šolak, vlasnik Junajted grupe, koristi konsultantsku kuću iz Londona „Hajgejt“ za lobiranje kod članova Evropskog parlamenta. To je, crno na belo, zapisano u izveštajima EU.
Mediji Dragana Šolaka, zanemarujući svaku reč i svako slovo novinarskog kodeksa koji obavezuje na istinu, za javnost su kreirali sliku o nepoštenim izborima u Srbiji. Mislimo, naravno, na javnost u Evropi, jer ne mogu da lažu nas da je na protestima sto hiljada ljudi, kad vidimo kroz prozor istinu, i da narod seče vene za Đilasom, samo što RTS neće to da javi.
Sa Evropom je drugačije: Basara bi u svojoj kolumni rekao da im, načelno, puca ona stvar za Srbiji. Pet sekundi gužve na beogradskim ulicama, plus izjava „protivnika režima“ kako mu je „teško da živi pod režimom“, pada na plodno tle, đubreno još od devedesetih godina izveštavanjem njihovih medija sa Balkana... Onda se u Evropskom parlamentu pojave lobisti iz „Hajgejta“ sa ponudom koja se teško odbija. Oni odranije imaju grupu poslanika u Briselu koje angažuju, a našoj javnosti poznati su jer se u svakoj prilici izjašnjavaju protiv Srbije. U zvaničnim organima EU javna je tajna da su posmatrači izbora iz EP u Srbiju došli sa već gotovim zaključcima da su izbori neregularni. Njih istina nije zanimala, oni su još pre puta napisali domaći zadatak i za to bili nagrađeni.
Ali korupcija u EP problem je EP, kojeg jedna grupa kompromituje i diktira mu politiku i ton dokumenata.
Problem Srbije su njeni državljani koji je diskredituju.
Kakva vucibatina treba da budeš da bi plaćao rušenje svoje zemlje?!
Kako god bilo, ova rezolucija je jedna od stotinu za koju parlamentarci u Briselu dižu ruke i koja je odmah smeštena u fioku arhiva sa nalepnicom „beskorisno“.
Cela Rezolucija napisana je u Beogradu, pisali su je srpski opozicionari!
Jer, ko bi u Evropskom parlamentu - a da nije malouman - osudio „prekomernu upotrebu sile u Beogradu“ kad u Parizu, Berlinu, Hagu... policija samo još streljačke vodove nije suprotstavila demonstrantima?
I ko bi, osim Dragana Đilasa, Marinike Tepić, Mikija Aleksića i Radomira Lazovića, u Rezoluciju stavio odredbu da se Srbiji ukinu sredstva iz pristupnih fondova ako ne usvoji izborne preporuke, i tako sve građane Srbije isturio kao taoce svoje jalove ambicije i žrtve političke nesposobnosti? Pa oni i nisu skrivali radost zbog ove pretnje Srbiji!
Kao što nisu skrivali aplauze zahtevu da se u Srbiji sprovede međunarodna istraga o izborima!
Ima li ikoga u Srbiji ko će reći da bi Đilas, Marinika, Miki, Lazović i ostali sa liste koja je izgubila izbore 17. decembra odbili da, kad bi se Srbija nekako okupirala, budu kolaborantska vlada? Kao što je kod nas bio Nedić, u Francuskoj Peten, u Norveškoj Kvisling...
Ili bi, sve udarajući se nogicama u dupe, dotrčali u komandu grada da se jave na dužnost, a posle izdali saopštenje da je „najzad u Srbiji pobedila demokratija“, jer su oni došli na vlast?
Onaj ko misli da je ovo poređenje preterano, neka ima na umu da je takav zahtev - međunarodna istraga u suverenoj Srbiji - poslednji put ispostavila Austrougarska 1914. godine!
Neće proći! Ni Đilas na izborima ni međunarodna istraga!
Ovo nije parola, već obična konstatacija da ni jedno ni drugo neće narod.