Priča Aleksandra Gvozdenovića, nekadašnjeg golmana koji je od fudbalskih terena spao na ulicu, prilično je intrigantna.
Fudbalom je počeo da se bavi 1987. godine u Hajduku sa Liona, a u brzo je prešao u Radgde je branio za sve juniorske selekcije.
U mlađim kategorijama kluba sa Banjice je postao i kapiten, međutim, zbog svojih loših navika se nije posvetio sportu koliko je trebalo.
Postao je alkoholičar koji je završio na ulici, gde je proveo pet godina.
"Da sam bio malo istrajniji, pošteniji prema radu, sebi, treninzima, ali eto, voleo sam taj petak i subotu uveče, tako da smo uvek pravili neki kompromis sa sportom. Ili sam bio nedovoljno iskren ili jak, a možda i jedno i drugo, uglavnom lopta je sve više bežala i bežala i na kraju eto, druge stvari su iza mene", pričao je Gvozdenović za emisiju "Exploziv" na televiziji "Prva".
Kako kaže, pijanstva su bila sve češća i trajala su sve duže. Ozbiljnija karijera u fudbalu postajala je sve nerealnija opcija, a kad je počeo da prodaje porodične uspomene iz kuće kako bi zaradio, odlučio je da mapravi veliku promenu.
Spakovao je ranac i 12. aprila 2013. godine otišao je na ulicu. Sebe nije zvao beskućnikom i ubeđivao se da je u pitanju trenutno stanje.
Međutim, na ulici je proveo 2060 noći. Spavao je na klupama, u napuštenim vagonima i zavučenim ulazima, a dane je provodio na čestmi u Skadarliji sa novim prijateljima.
"Tu smo pili, družili se, lagali sami sebe, ubeđivali u nešto što nije bilo. Svi smo bili jedna porodica. Kad si na ulici izgubiš interesovanje za sve, osim za osnovne potrebe, a onda ni te osnovne više nisu osnovne pa se sve svodi na alkohol i cigarete. Kako je vreme prolazilo usavršavali su se načini kako preživeti sa što manje para. Tako sam znao da za sto dinara doručkujem i popijem pivo. Sve što smo imali od hrane imali smo zajedno, delili smo i paštetu i sardinu i salamu, a nekad je bilo i bez hrane. Dovoljno je bilo da budemo u masi, da nas neko čuje", ispričao je potresne detalje nekadašnji golman.
Naučio je tokom teških dana na ulici da materijalne stvari nisu najvažnije.
"Najbitnije je ostati čovek. Malo je ljudi, mojih drugara beskućnika umrlo od gladi. Većinu je nedostatak ljubavi odveo u glad. Alkohol je samo posledica. Ljubav možeš dati i kad misliš da je nemaš",
Prisetio se i trenutaka kada je došlo do velike promene. Ljubav iz prošlosti spasla ga je ulice i još teže sudbine.
"Bio sam na kraju snaga, otečen od alkohola i nespavanja, siguran sam da su me trunke delile od smrti. Čuo sam da su moji drugari počeli da komentarišu kako neka devojka prilazi česmi. Znao sam da je to ona. Rekla je "Aleksandre, ja sam". Bila je to junakinja moje davno nedovršene ljubavne priče, posle toliko godina stajala je ispred mene".
Kako je naveo, prvo je nastavio da spava, a kada se probudio nije znao da li je susret sa devojkom bio san ili stvarnost, dok nije pronašao njen broj telefona u džepu.
Ona je još nekoliko puta dolazila, a na kraju ga je odvezla u Urgentni centar.
Tako je počela priča Gvozdenovićevog oporavka. Nekadašnji golman već tri godine ne živi na ulici, a sa Jelenom je od 2019. godine.
Kurir sport / TV Prva / Ž.S.
BONUS VIDEO: