Bivši lider Lige socijaldemokrata VojvodineNenad Čanak već decenijama je prisutan na političkoj sceni. Tokom dugogodišnje političke karijere bio je narodni poslanik, kao i poslanik u Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodinečiji je bio i predsednik u periodu između 2000. i 2004. godine.
Javnosti je poznato i da je Čanak pre više od četiri decenije osnovao i bio lider novosadske rok grupe ŠTA, u kojoj je uz njega svirao i Ivan Fece poznatiji kao Firči, ali je gotovo nepoznato da mu je velika ljubav i pisanje, tačnije naučna-fantastika u kojoj se kao mlađi i oprobao!
Osamdesetih godina prošlog veka, najpoznatiji naučno-fantastični časopis bio je "Sirius" koji je izdavala novinsko-izdavačka kuća "Vjesnik" iz Zagreba. Časopis je dobio mnoga međunarodna priznanja; 1980. i 1984. godine je proglašen za najbolji evropski časopis u tom žanru. U njihovim izdanjima mogla su se naći neka od najpoznatijih imena, a o tome svedoči i činjenica da se u broju 145, koji je izašao u leto 1988. godine, nalazi i priča pod nazivom "Heroj" koju je napisao Džordž R. R. Martin, koji je kasnije postao planetarno popularan kao autor serijala knjiga "Pesma leda i vatre", kasnije adaptiran u seriju pod nazivom "Igra prestola" koja je doživela ogroman uspeh.
U tom istom, 145. broju, nalazi se i priča pod nazivom "Poslovan čovek", a kao autor je potpisan upravo Nenad Čanak. Kratka priča od pet strana govori o Eugenu Litmanu, stručnjaku za marketing s iskustvom bez premca. Kroz distopističku prizmu i dozu cinizma, Čanak opisuje brutalan svet tržišne konkurencije koji ne preza od najnemoralnijih postupaka, ne mari za ljudske živote i ima tendenciju da se neprekidno širi. Litman je, s jedne strane, miran, porodičan čovek, a sa druge strane je hladnokrvni, beskrupolozni trgovac.
- Ja sam 1986. godine počeo da se bavim spoljnom trgovinom, a firma je naročito sarađivala sa Indijom i u susretima sa tamošnjim biznismenima sam video nekoliko tih osobina koje su imali, a to je vid dovitljivosti koju mi nismo imali zato što su bili potpuno inventivni u pronalaženju načina kako da zarade novac bez suviše opterećivanja zakonskom regulativom. Oni su bili neverovatni u smišljanju načina kako da se zaobiđe zakonska regulativa - objasnio je Čanak u razgovoru za Kurir.
On je, takođe, istakao da je naučno-fantastična scena u to vreme bila jako bogata, kao i da su mnogi listovi koji su imali milionske tiraže prepoznavali potencijal i davali prostora tom žanru, koji je bio vrlo plodan, kreativan i popularan.
- Ta ista priča je objavljena i u "Politikinom zabavniku". Ja sam bio fan naučne fantastike još od sedamdesetih godina. "Sirius" je bio odličan list koji je mesečno izlazio i tu su bile izuzetno kvalitetne priče i domaćih i stranih autora. To je bilo vreme kada je naučna fantastika imala smisla, ljudi su maštali o budućnosti koja se već nazirala. Tada su u širu upotrebu počeli da ulaze personalni računari, počelo je da se preko nekih osnovnih, inovativnih načina komunicira preko takozvanih BPS-ova. To su bile početne faze nečega što živimo danas. Samo je bilo potrebno, statistički rečeno, ekstrapulaciju trenda - rekao je Čanak.
Podsetio je i na dozu brutalne percepcije koju su ljudi imali prema budućnosti koja je, iako neizvesna, bila relativno lako predvidiva, o čemu je svedočio i nagli tehnološki uspon, a u kojoj je moral vrlo često stavljen u zapećak, zarad profita.
- Ja u toj priči spominjem i silikonske implantate i transvestite. Tada smo gledali u budućnost i sve je to bilo predvidivo. Ja u priči takođe spominjem i kako upotrebiti narkotike, a da to ne bude zakonski kažnjivo; da natopite etiketu halucinogenom supstancom i onda tako ta supstanca ostaje na prstima i i kako jede on time unosi opijate - kaže Čanak.
Ističe i da su neka od najboljih naučno-fantastičnih dela uspela prilično precizno da predvide budućnost i tehnološki razvoj.
- Naučno-fantastična scena u Jugoslaviji u to vreme je bila izvanredna. Naučna fantastika je žanr, ali ona ima i niz podžanrova. Autori su imali promišljanje o čoveku unutar izmenjenih tehnoloških okolnosti. Ta razmišljanja su duboko vezana za ljudsku prirodu, za brigu šta će sa ljudima biti u svemu tome. To nije bilo "laseri umesto pištolja" već govorimo o ozbiljnoj naučnoj fantastici. To je promišljanje o alternativnim budućnostima. Knjige poput "Reklamografije" pokazuju da je sve što je napisano tamo se zapravo realizovalo. Mene je to impresioniralo i onda sam pokušao i tu da se oprobam, zato što sam napisao i nekoliko knjiga beletristike, kao što je "Kao i sva ravnica". Nije to meni strano. Ovo mi je bilo interesantno, jer, kako sam naveo, inspirisao me moj rad u spoljnoj trgovini, i to je bio susret sa neverovatnim inventivnostima sa kojima sam se susreo u svom poslu. Razmišljajući kao neko ko se bavi marketingom, suština priče je da ponudiš ljudima ono što ni ne znaju da žele i onda sam na taj način išao, samo produživši linije želja o tome šta treba da se radi. Onda se prirodno stiže do svega ovoga što sam pisao u priči - rekao je Čanak.
Ipak, on ističe da je današnja naučna fantastika postala razvodnjena i izgubila smisao, stoga, iako je ostao fan tog žanra, novija ostvarenja ga nimalo ne interesuju i davno ih je prestao pratiti.
- Ne pratim više naučnu fantastiku iz razloga jer je žanr izgubio smisao. Ovoga trenutka sve što se naziva "naučna fantastika", nema više veze sa izvorima naučne fantastike, od Žila Verna pa nadalje. On je predvideo podmornice i vazduhoplovna vozila. Tako je bilo i kod nas razmišljanja o naučnom napretku koji vodi gde vodi. Da li je to distopija ili utopija, u svakom slučaju o nečemu se razmišljalo. Danas apsolutno toga nema. Danas su sve standardni zapleti poznate literature samo obogaćenim sa par nevažnih stvari. Da li ćete komunicirati hologramom ili preko telefona je suštinski nebitno; da li je sablja katana ili je sablja lajt-sejber, potpuno je svejedno. To je vrlo neinventivno i uvek se vrati u neki feudalizam. Ovo je vreme SMS poruka i Instagrama i TikToka, to je deset sekundi pažnje, nema se vremena da se bilo šta suštinski objašnjava. Prosto čitav žanr je potonuo u banalnost - objašnjava Čanak.
U skladu sa tim, poučen životnim iskustvom, on više nema nameru da piše u tom žanru, niti ima želju da razmišlja o toj tematici.
- U naučno-fantastičnom žanru sigurno neću više ništa pisati, zato što sam suviše dugo bio u realnosti da bih smeo i da razmišljam šta je sledeće, pa da to i zapišem. To bi bilo, realno, distopijski - zaključio je.
Nenad Čanak nikada nije napustio sferu pisanog stvaralaštva, ali je u poslednjim godinama fokusiran na beletristiku i, uvek aktuelne, političke teme. Osim knjige "Kao i sva ravnica", Čanak u svojoj biografiji ima i druge naslove od kojih su najpoznatiji "Ratovi tek dolaze", "Godina raspleta" i "Pet godina samoće".
Časopis "Sirius" u kome je izašla priča "Poslovan čovek" je prestao sa radom 1990. godine.
Kurir.rs
Bonus video: