Skučena pećina u selu Mošorin jedini je dom porodice Čuturilov. Iako su nadomak dva velika grada, Beograda i Novog Sada, žive zaboravljeno u do sada neviđenim uslovima.
Uprkos svim poteškoćama oni su nasmejani i pravi su primer da kroz život treba da idemo sa nadom da će sutra biti bolje.
Sa nama su podelili životnu priču i kako izgleda život u surovim uslovima.
- Kiriju sam plaćao 5.000 dinara, uz struju, a prethodno što "njegovi" nisu plaćali struju, to sam isto platio. Rekao mi da izađem napolje, kuću su prodali. Izašao sam, došao ovde kod mame, tu je nekada bio šator u kojem smo bili žena i ja. Potom smo sazidali deo u kojem sada živimo. Deca imaju pet, sedamnaest i osamnaest godina - rekao je Svetozar Čuturilov.
Potom je pričao o njihovom zdravstvenom stanju:
- Zlatica nije baš kako treba, ima epilepsiju, ne pada stalno, ali juče je imala epilepsiju. Mlađa je malo bolja. Radio sam, vozio traktor, išao na njivu, istovar kukuruza... Donesem kući da imaju deca da jedu, ja ne moram, danas mi je 65 godina, sutra mogu da odem na onaj svet. Bojim se da se ne sruši na decu, na plafonu ima pukotina, deo pećine je pao pored kreveta.
Iako uslovi u kojima žive nisu humani, oni su ekipu Kurira prijatno ugostili.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: