Imaju li frizerski saloni neke posebne arome koje utiču na mozak, ili ta frizerska stolica neke specijalne osobine koje ljude teraju na razna ispovedanja? Nije dokazano, ali svi će potvrditi da se najviše neobičnih priča ispriča baš frizerki.
A Irena Petrović se u svojoj dugogodišnjoj karijeri naslušala svakojakih priča i to je zabeležila u knjizi „Ko te šiša!“.
Na predstavljanju knjige u knjižari Delfi SKC bila je velika gužva, a pored autorke, o knjizi su govorili naši ugledni pisci Ljubivoje Ršumović i Vanja Bulić, dok je odlomke iz knjige čitala dramska umetnica Vesna Stanković.
Ljuba Ršum je na početku svog izlaganja ispričao priču o Antonu Pavloviču Čehovu, koji je kao lekar sretao mnogo ljudi. Na vratima ordinacije imao je obaveštenje da svako ko mu donese temu za priču dobija 5 kopejki, a onaj po čijoj ideji i napiše priču, dobijao je po 10 kopejki: „Zato i Irenin slučaj neodoljivo podseća na Antona Pavloviča jer je sadržaj ove knjige došao autorki ’na noge’“.
Vanja Bulić je podsetio da se upravo u majstorskim radionicama odvija pravi život: „Najgore je kad pisci izmišljaju život, a najbolje je da prepišete život na dobar način i tada imate pravu priču jer onda život zaista ’zamiriše’“.
Najveću podršku da piše, Irena je dobila od Ljubivoja Ršuma, koji je u knjizi „Ko te šiša!“ postao i književni junak jer je u Irinom salonu ostao bez brkova, svog zaštitnog znaka: „Ono što je fascinantno kod Irene je da ona voli da priča dok šiša i važnije joj je to što priča nego to što šiša, i podseća me na Filipa Makedonskog. Njemu su jednom doveli frizera da ga obrije i uljudi, i taj frizer ga je pitao: ’Kako želite da vas uredim?’, a dobio je odgovorio: ’Ćuteći’.“
Književni dar Irena Petrović je pokazala još u mladosti pišući dnevnik i pesme za drugarice kada se zaljube, a kasnije je objavila i nekoliko tekstova u Slobodnoj Dalmaciji. Knjigu je pisala 73 noći, jer danju nema vremena da piše. O svojim pričama i junacima je rekla: „Nikako ne smemo da razdvojimo ljude on mene. Svi oni su ja i ja sam oni. Ako sam ja grešila, grešili su i oni, ako sam bila dobra i oni su bili dobri.
Svi smo mi junaci i isti smo iznutra. A priče su nastale na podsticaj dobrih ljudi. Pisala sam da isfiltriram svoj mozak, jer mi je bilo neverovatno da mi žena pola sata priča o toalet-papiru. Kad je otišla, shvatila sam da će mi taj troslojni biti dobar kad se isplačem, da pokupi sve suze od njenog problema. I tako sam počela da pišem da mi ne bi ’pukao’ mozak“.
(Kurir.rs)
Bonus video: