Specijalni istražitelj Robert K. Hur objavio je konačni izveštaj o 15-mesečnoj istrazi o postupanju predsednika Džoa Bajdena sa poverljivim dokumentima pronađenim u njegovom domu u Delaveru.
Iako je specijalni tužilac zaključio da nema osnova za krivične optužbe, u izveštaju se navodi da je istraga otkrila dokaze da je predsednik Bajden namerno skrivao poverljive materijale dok je bio privatni građanin.
Izveštaj je takođe otkrio koliko je Bajdenovo sećanje zaista problematično.
Prvog dana ispitivanja, 8. oktobra prošle godine u Beloj kući, Bajden nije mogao da se seti kada mu je završio potpredsednički mandat.
- Ako je bila 2013... kada sam prestao da budem potpredsednik - pitao se Bajden. Drugog dana ispitivanja, 9. oktobra, američki predsednik je zaboravio kada je tačno počeo njegov mandat, pitajući se "Da li sam još uvek bio potpredsednik 2009. godine?"
U izveštaju se takođe ističe da Bajden nije mogao da se seti godine kada je njegov sin Bo umro. Bo Bajden je preminuo od raka 2015. godine kada je njegov otac bio potpredsednik. Takođe, njegovo sećanje na događaje u Avganistanu bilo je maglovito. Godine 2009. tadašnji potpredsednik Bajden je bezuspešno pokušao da odvrati tadašnjeg predsednika Baraka Obamu da pošalje dodatne američke trupe u Avganistan.
U jednom trenutku tokom ispitivanja, predsednik Bajden je rekao da ima različita mišljenja od Karla Ajkenberija, koji je komandovao američkim snagama u Avganistanu od 2005. do 2007. godine, iako je Ajkenberi bio saveznik Bajdena.
Specijalni istražitelj Hur zaključuje da je Bajdenovo pamćenje tokom ispitivanja bilo "značajno ograničeno" i da je imao "ograničenu preciznost i pamćenje". Jedan od razloga zašto su tužioci zaključili da bi mogli imati problema sa podizanjem optužnice protiv Bajdena je to što bi porota mogla da vidi Bajdena kao starijeg građanina koji se može zaboraviti.
- Na suđenju, gospodin Bajden bi se verovatno predstavio poroti, kao što je to učinio tokom našeg intervjua sa njim, kao simpatičan, dobronameran, stariji čovek sa slabim pamćenjem - napisali su tužioci u svom izveštaju od 388 stranica, dodajući to bi otežalo ubeđivanje porote da ga osudi za pogrešno rukovanje poverljivim dokumentima.
Bajden je veoma ljutito odgovorio na rezultate interne istrage protiv njega.
- Ja sam dobronameran, stariji čovek i znam šta dođavola radim - rekao je predsednik na konferenciji za novinare koja je na brzinu organizovana u Beloj kući nekoliko sati nakon što je Hurov izveštaj objavljen.
- Postoji čak i referenca da se ne sećam kada je moj sin umro. Kako se dođavola usuđuje to da kaže - emotivno je rekao predsednik i dodao da ne prođe dan da se ne seti pogibije svog sina.
- Iskreno, kada su mi postavili to pitanje, mislio sam da se to uopšte njih ne tiče. Ne treba mi niko da me podseća kada je preminuo - dodao je Bajden.
Američki predsednik je odbacio sve optužbe na njegov račun u izveštaju, a na pitanje da li preuzima odgovornost za neoprezno rukovanje poverljivim materijalom, odgovorio je da "preuzima odgovornost jer nije znao šta radi njegovo osoblje". Naime, u kutijama u garaži Bajdenove privatne kuće pronađena su poverljiva dokumenta, a predsednik tvrdi da ne zna kako su i kada članovi njegovog štaba doneli te kutije.
Vašington post saznaje da su predsednikovi saradnici bili zatečeni Bajdenovim gnevom i pokušali da opravdaju predsednikov "zaborav" činjenicom da je ispitivanje održano samo dan nakon što je Hamas napao Izrael i da je Bajden bio zaokupljen krizom na Bliskom istoku u to vreme. Demokrate su pokušale da okarakterišu izveštaj kao politički motivisan jer je istragu vodio republikanac. Međutim, izostavili su činjenicu da je republikanac Hur imenovan za specijalnog tužioca za istragu o nepravilnom čuvanju poverljivih dokumenata u Bajdenovom domu od strane državnog tužioca Merika Garlanda, koji je član Bajdenove vlade.
Starost 81-godišnjeg predsednika SAD ponovo je, kao i mnogo puta do sada, došla u centar predsedničke kampanje. Bajden je nedavno pomešao sadašnjeg francuskog predsednika Emanuela Makrona sa pokojnim predsednikom Fransoa Miteranom i dva puta je rekao da je sreo nemačkog kancelara Helmuta Kola 2021. godine, iako je umro 2017. Američki predsednik takođe u jednom trenutku nije mogao da se seti imena australijskog premijera, nazivajući ga "onaj momak dole", a egipatskog predsednika Abdela Fataha al-Sisija je nazvao predsednikom Meksika.
Poslednje četiri godine, Bajden je morao da dokazuje da njegove poodmakle godine ne utiču na način na koji obavlja svoje predsedničke dužnosti. Njegova navodno smanjena mentalna agilnost mogla bi da postane ozbiljan kamen spoticanja u kampanji. Anketa NBC-a objavljena ove nedelje pokazuje da 76 odsto američkih glasača kaže da su zabrinuti što Bajdenu nedostaje mentalno i fizičko zdravlje potrebno da odsluži drugi mandat, a 54 odsto demokrata strahuje da je Bajden prestar da bi bio predsednik. Donald Tramp je samo četiri godine mlađi od Bajdena.
Dejvid Akselrod, bivši glavni strateg za predsedničke kampanje Baraka Obame, upozorio je da bi godine predsednika Bajdena mogle da budu prepreka na izborima.
- Predsedništvo je monstruozno težak posao, a surova realnost je da bi na kraju drugog mandata predsednik bio bliže 90 nego 80, a to bi bio veliki problem - rekao je Akselrod za NIT.
Ali demokratski konsultant Dan Sena misli da je to starosna diskriminacija, a ne pravi problem.
- Ne prihvatam u potpunosti argument da će gafovi pobediti na izborima. Sve će se svesti na veći metanarativ onih koji gledaju unazad i onih koji gledaju unapred - rekao je Sena za Politico.
(Kurir.rs/Jutarnji list/Preneo: Đ. M.)
Bonus video: