MUZEJ štamparstva: Mesto na kojem se čuvaju retka ratna izdanja koja su Srbi objavili na Krfu 1918. godine
Janis Garedakis, osnivač lista Haniotika nea iz kritskog grada Hanja, u prostoru nekadašnje štamparije otvorio je 2005. jedini grčki Muzej štamparstva, na 1.500 kvadratnih metara
Knjiga krije veliku moć. Knjige su temelj civilizacije, osnova svakog čoveka, čak i onih ljudi koji ih ne vole. Postoji posebna grupa ljudi kojima čitanje, ali i fizičko prisustvo knjige, njen miris i dodir, znače više nego drugima. Bilo da su književnici, umetnici, bibliotekari ili kolekcionari, ti ljudi čine jednu porodicu, čak i kada se nikad nisu upoznali. Prepoznaju se nadaleko, lako i brzo postaju prijatelji.
Starijeg „brata po knjizi“ pronašao sam na Kritu. To je Janis Garedakis, osnivač lista Haniotika nea, koji izlazi u najlepšem kritskom gradu Hanji, a po tiražu je među najprodavanijim dnevnim listovima u Grčkoj.
Kiša znanja
Ulazim u njegovu kancelariju, a svuda po policama je na desetine figurica ljudi, životinja, dobrih vila, patuljaka, pa čak i čudovišta - svi u rukama drže knjigu! Stari Garedaiks zavaljen u fotelju - čita! Tu su stare pisaće mašine, retki brojevi značajnih časopisa... Garedakis pamti kako je, još pre nego što je pre skoro pola veka osnovao svoj list, radio u novinama po celu noć, sa ushićenjem čekajući da se završi štampanje jutarnjeg broja. U prostoru nekadašnje štamparije otvorio je jedini grčki Muzej štamparstva.
U njemu me dočekuje kustoskinja Mirto Kontomitaki, puna energije i ljubavi prema svakoj mašini koju pokazuje. Glasom punim naboja i snažnim rukama pokreće stare prese i pokazuje kako su nastajala neka od najznačajnijih dela proteklih vekova i u rukama drži metalna slova, stara trista godina. Kiša znanja sliva se na posetioce koji tek poneku kap mogu da upiju: poseta muzeju završava se sa ogromnom željom da se čita, da se uči. Replika Gutenbergove prese urađena je prema originalnim nacrtima, a hale su pune originalnih mašina starih više vekova. Štamparstvo je nekada bio prljav posao i Mirto turu završava čađavih ruku kao da je bila u rudniku. A dozvoljava i posetiocima da okrenu i pritisnu starinsku presu, da osete kako je bilo baviti se svetim poslom štamparstva u 19. veku.
Mirto pokazuje mašine koje je Garedakis sakupljao prethodnih trideset godina. Neke je kupovao po najudaljenijim kucima Evrope, neke je dobijao na poklon jer se naširoko zna da u Grčkoj postoji čovek koji podiže spomenik knjizi i štamparstvu. Muzej je otvoren 2005. godine na 1.500 kvadratnih metara.
Gutenbergova tehnologija štampe bila je jedan od najvećih tehnoloških iskoraka u istoriji čovečanstva, a to se jasno vidi među mašinama koje kao da su žive, zaustavljene u trenutku, čekaju da možda već sledećeg trenutka usisaju papir i da uz neviđenu buku sa druge strane izađu umnožena vrhunska dela čovečjeg duha. Veliki deo štamparskih mašina, alata, starih publikacija koje je sakupio Garedakis bez njega bi bio bespovratno izgubljen.
U odeljenju retke knjige istaknuta su dela slavnih grčkih štampara iz Venecije, koji su u 18. veku štampali čak i srpska dela, spojivši tako na još jedan izuzetan način kulture naših naroda.
Đačke ekskurzije
U Muzeju štamparstva na Kritu čuvaju se retka ratna izdanja koja su Srbi objavili na Krfu 1918. godine. Delo „Sirano de Beržerak“ francuskog pisca Edmona Rostana prevedeno je sa francuskog usred rata kako bi ga vojnici čitali na frontu, u rovovima. Pesme Dragoljuba Filipovića o Kosovu štampala je Srpska državna štamparija na Krfu, takođe 1918. godine. Ova dva vredna dela lično sam poklonio Muzeju štamparstva da predstavljaju Srbiju, naše herojstvo i žrtvovanje, našu neraskidivu vezu sa Grčkom, koja je potvrđena i zajedničkom borbom protiv okupatora, zajedništvom u najtežim trenucima Prvog svetskog rata, oličenom u knjigama koje su iscrpljeni srpski vojnici i civili štampali usred rata na teritoriji Grčke.
U posetu muzeju svake godine hrli više od pet hiljada učenika i studenata iz obrazovnih institucija iz cele Grčke. Tu uče o dizajnu knjiga, istoriji, tehnologiji štampe. Gospodin Garedakis nasmejan i srdačan pozdravlja posetioce. On je u Hanji više od glave ugledne porodice, vlasnika novina i muzeja: on je domaćin čije se mišljenje poštuje, njegova pojava izaziva spontane naklone.
U muzeju je na četrdeset tabli, koje je pripremio umetnik tipograf Antonis Papantonopulos, prikazan razvoj pisma, zapravo pisane komunikacije čoveka sa čovekom od prvih crteža u pećinama u praistoriji pa sve do modernih kompjutera. Odnedavno je u muzeju i novinarski kutak sa desetinama foto-aparata sa crnobelim fotografijama nastalim u prvom gradskom foto-studiju. Muzej je poznat i po takmičenju u dizajniranju plakata, u kojem učestvuje na stotine umetnika iz celog sveta.
Član je Evropske asocijacije štamparskih muzeja bio je kandidovan za nagradu najboljeg evropskog muzeja, a od 2020. godine je na Evropskoj ruti industrijskog nasleđa koju je formirao Savet Evrope. Garadikas nije napravio samo novine koje su postale neraskidivo tkivo gradskog života, koje su naslovnim stranama ne samo obaveštavale već i ispravljale nepravde. Garadikas je stvorio svetionik kulture koji obasjava ceo grad, koji privlači turiste i umetnike.
Na rastanku
Grci su mi pokazali i šta znači biti dobar domaćin: kada nahranimo duh u muzejima i druženju sa umetnicima, vodili su me po restoranima u kojima jedna porcija može da nahrani troje ljudi! Dunje sa jogurtom, riba toliko sveža da se čini da meso diše, sarmice u vinovoj lozi sa pirinčem, maslinova ulja i specijaliteti najboljih kuvara obavezno se ubacuju između poseta institucijama kultura. More zapljuskuje grad i plaže, podseća da najlepši ugođaj imaju ptice koje čas gledaju brodove, čas grad iznikao na obroncima koji vode do Zevsovog doma, kako tvrde legende. A najbliže pravom letu čoveka doprinose knjige.
Kad knjigoljupci vode u noćni provod, umesto u disko-klubu, završi se u - štampariji! Najznačajnija štamparska presa na Kritu, koja štampa i novine iz prestonice Krita Irakliona, nalazi se pokraj muzeja u Garedakisovom vlasništvu. Pred ponoć vredne ruke majstora pokreću gigantsku presu koja ispunjava halu visine pet-šest metara. Čuje se pištav zvuk sličan starim vozovima, majstori trče sa kraja na kraj, proveravaju boje, vrše poslednja podešavanja. Zaglušen bukom, dobijam u ruke prve primerke sutrašnjih novina. Sveža boja blista, topao papir miriše na novo, a čudovišna zahuktana mašina polagano usporava - više hiljada novina odštampano je za svega petnaestak minuta!
Kada sam bio u poseti redakcije lista Haniotika nea, sreo sam i ministarku kulture Grčke. Došla je u redakciju zbog intervjua, bez velike pompe, a novinari su je dočekali kao svakog drugog građanina. Bio sam iznenađen spontanošću sa kojim je poseta ministarke primljena: bez preteranog uvažavanja, sa tačnom merom značaja promenljivosti političke funkcije, ali i novinarskog posla.
Za rastanak sam dobio štampano izdanje novina na koje se potpisala cela redakcija sa porukama kao što su: volimo naš posao, ničemu se ne nadamo, ničeg se ne plašimo - slobodni smo, štampa povezuje ljude i kulture, knjige i slova odvode te daleko kada si primoran da boraviš na jednom mestu...
Sav moj prtljag napunili su knjigama. Jedan naramak mi pružiše na samom rastanku, istorijska izdanja koja su štampali.
- Svet knjiga je najlepši svet koji je čovek stvorio. Sve ostalo je prolazno. Spomenici se ruše, narodi nestaju, civilizacije se razviju, pa izumru, i posle perioda potpune tame, sve se iznova gradi. Ali u svetu knjiga se nalaze redovi koji su svemu ovome svedočili i preživeli, netaknuti i sveži kao onoga dana kada su napisani, i dalje dotiču srca ljudi, pripovedajući o ljudima kojih odavno više nema - napisao je američki književnik Klarens Šepard Dej.
Viktor Lazić