Za ovo doba godine, vreme je veoma toplo, a to utiče i na zdravlje svih nas. U prilog tome govori činjenica da Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć ovih dana beleži značajno veći broj intervencija.
Kako naglašava dr Ivana Stefanović, lekari su imali pune ruke posla u dnevnoj, ali i u noćnim smenama, što ni sami nisu očekivali. Broj poziva se uvećao za skoro 500, što je mnogo više od proseka, ali kako se lepo vreme nastavlja, izgleda da se sve bolje prilagođavamo, pa se ta brojka polako smanjuje.
"Ove vremenske prilike utiču na sve. Oni koji su zdravi, osetiće da im se više spava, da su umorni, tromi, ono što bi mi nazvali sindrom prolećnog umora, jer ovo su zaista prolećne temperature kada im vreme nije. To je normalna adaptacija na toplo vreme i nemojte da se toga plašite", napominje doktorka.
Ono gde najviše grešimo jeste, dodaje doktorka, to što zbog ove uspavanosti i tromosti pijemo više kafe, a pošto je kafa diuretik, upadamo u začarani krug. Bolje je piti više tečnosti i pokušati da uživamo u ovom vremenu. Poslednjih pet dana najviše su se javljali pacijenti sa kardiovaskularnim bolestima.
"Zovu zbog hipertenzije, jer njihovi krvni sudovi nisu više tako elastični da mogu brzo da se prilagode promenama temperature. Noći su ipak bile hladnije, sad se nekako, čini mi se, ustalilo, ali u svakom slučaju zovu zbog visokog pritiska", kaže dr Stefanović.
Ovim pacijentima se savetuje da redovno piju terapiju, poštuju savete lekara, da ne opterećuju srce više nego što je potrebno i da budu umereni u jelu. Prethodnih dana i mladi su se žalili na neke aritmije ili povišen pritisak, a doktorka kaže da bi najbolje bilo da krenu sa redovnim sistematskim pregledima.
"Ne želimo da sa 30 godina prva manifestacija hipertenzije bude možda neko moždano krvarenje ili infarkt miokarda", ističe doktorka.
Udružene pretnje po zdravlje
Činjenica je da nam se u ovom trenutku sve pomešalo. Imamo tri virusa gripa čiji je pik u februaru, korona i dalje postoji, respiratorni sincicijalni virus, a dodatno se umešalo i cvetanje drveća, tako da alergije provociraju napade teške astme.
"Prosto takvo je vreme, moramo se prilagoditi. Ako već znate da reagujete na nešto, budite malo umereniji. Astmatičari neka smanje unos ugljenih hidrata jer oni opterećuju respiratorne organe, jer se oslobađa mnogo ugljen-dioksida. Tako da, ima mnogo stvari koje možemo sami da uradimo da sebi olakšamo", savetuje doktorka.
Takođe, ovih dana su mnogi neadekvatno obučeni i to je jedan od razloga zašto ima dosta kolapsa na ulici, jer su zapravo pretopljeni.
"Naš organizam ima kapacitete za prilagođavanje. Srce će se svakako prilagoditi. Od našeg ponašanja zavisi da li će to biti lakše ili teže. Nema nekog pametnog saveta osim da izbegavate sve vrste napora jer sve to dodatno opterećuje srce", kaže na kraju dr Ivana Stefanović iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć.
Kurir.rs/RTS
Bonus video: