Struje Atlantskog okeana su opasno oslabile, a ovo je "izrazito loša vest za klimatski sistem i čovečanstvo", pokazalo je istraživanje objavljeno u naučnom časopisu Science Advances.
Koristeći kompjuterske modele i arhivske podatke, istraživači su razvili indikatore koji ih mogu na vreme upozoriti na potencijalni slom Amoka, cirkulacije ogromnog sistema struja Atlantskog okeana, inače ključne komponente u zaštiti od klimatskih promena. Naučnici svedoče da su bili šokirani rezultatima.
Naime, modeli predviđaju da ćemo posledice osetiti mnogo ranije nego što je iko mislio. Idemo ka promeni okeanskih struja koja nije viđena više od 10.000 godina, a koja bi imala strašne implikacije za velike delove sveta, upozoravaju naučnici.
Šta je Amok? Amok, na engleskom Amoc je sistem jakih okeanskih struja, koji prenosi značajan deo toplotne energije sa tropskih geografskih širina i južne hemisfere u severni Atlantski okean, gde se toplota prenosi u atmosferu. Ovaj proces značajno usporava uticaj globalnog zagrevanja izazvanog ljudskom delatnošću.
Ako bi dodatno oslabio, nivo mora u Atlantiku bi porastao za metar, poplavivši mnoge gradove u blizini okeana. Južna hemisfera bi postala toplija, dok bi se Evropa dramatično ohladila i imala manje padavina. Kvaka je u tome što bi se promene dešavale 10 puta brže nego sada i što bi prilagođavanje na život učinilo gotovo nemogućim.
Amok je prvenstveno oštećen ubrzanim topljenjem grenlandskih glečera i arktičkih ledenih pokrivača, a od 1950. do danas oslabio je za 15 odsto i u najslabijem je stanju u više od milenijuma, pokazalo je nekoliko studija.
Do sada nije bilo konsenzusa o tome koliko je situacija ozbiljna. Jedna studija iz prošle godine, zasnovana na promenama u temperaturama površine mora, sugeriše da bi prelomna tačka mogla da se dogodi između 2025. i 2095. Britanska meteorološka služba saopštila je da su velike i brze promene u Amoku "malo verovatne" u 21. veku.
Ali pomenuto, najnovije istraživanje, sprovedeno u južnom delu Atlantskog okeana, između Kejptauna i Buenos Ajresa, otkriva da je iznenadni kolaps sistema moguć svakog trenutka u narednih sto godina.
– Nemamo dovoljno podataka – da li će se to desiti sledeće godine ili u narednom veku, ali kada se dogodi, promene su nepovratne. Biće poražavajuće. Klimatske promene moramo shvatiti ozbiljno – rekao je Rene van Vesten sa Univerziteta u Utrehtu u Holandiji, koji je vodio istraživanje.
(Kurir.rs/Jutarnji list/Science Advances/Preneo: Đ. M.)