Nestabilnost španske manjinske vlade koju predvode socijalisti Pedra Sančeza se ispoljila nakon što je odbačen vladin predlog zakona koji je trebalo da obezbedi amnestiju katalonskim separatistima. U donjem domu parlamenta je od mogućih 350 poslanika predloženi zakon podržao 171, dok je protiv bilo njih 179. Podršku zakonu je uskratila Zajedno za Kataloniju (Junts), jedna od stranaka koje se zalažu za nezavisnost Katalonije. To je partija koja je na sveobuhvatnoj amnestiji insistirala u zamenu za podršku Sančezu, a time i obezbeđivanje njegovog drugog uzastopnog mandata na mestu premijera Španije.
Na izborima u julu prošle godine konzervativna Narodna partija (PP) pobedila je Špansku socijalističku radničku partiju (PSOE), ali nije bila u stanju da formira vladu. Sančez je postao premijer nekoliko meseci kasnije, nakon što je, u zamenu za donošenje zakona o amnestiji, obezbedio podršku dve glavne katalonske partije za nezavisnost - Junts i umerenije Republikanske levice Katalonije (ERC). Dakle, ono što je Sančezu donelo novi mandat sada bi moglo skupo da ga košta, budući da je zakon pao nakon što su protiv njega neočekivano glasali i poslanici stranke Junts. Prethodno je odbijen njihov predlog da zakonskim tekstom, bez ikakvih izuzetaka, budu obuhvaćeni svi koji su učestvovali u spornim događajima. Predloženi zakon nije predviđao amnestiju za one kojima se na teret stavljaju dela iz oblasti terorizma.
Bivši predsednik katalonske vlade Karles Puđdemon, protiv koga špansko pravosuđe vodi više postupaka, tereti se i za terorizam, pa u slučaju usvajanja predloženog zakona takve optužbe protiv njega ne bi bile odbijene. Njegova stranka se pribojavala da bi bez odgovarajućih dopuna zakonskog teksta špansko pravosuđe dobilo mogućnost da izigra dogovor o amnestiji, a time i Junts. Zbog toga su njegovi poslanici naposletku glasali protiv zakona.
Da je usvojen, predloženi zakon bi se odnosio na oko 400 osoba koje su bile uključene u borbu za nezavisnost Katalonije a koja je kulminirala 2017. godine referendumom i jednostranim proglašenjem regionalne nezavisnosti. To je Španiju gurnulo u najgoru političku krizu u poslednje četiri decenije. Zakonski predlog će se opet naći pred nadležnim parlamentarnim odborom, a zatim će o njemu ponovo glasati donji dom parlamenta.Pošto španska manjinska vlada zavisi od podrške katalonskih partija, Junts će u međuvremenu izvršiti snažan pritisak na premijera Sančeza i njegovu vladu da izmene zakonski tekst i prošire obim buduće amnestije.
Premijer Sančez je svojevremeno bio protiv amnestije i održavanja novog katalonskog referenduma o nezavisnosti. U međuvremenu je promenio mišljenje i sada tvrdi da je zakon o amnestiji za katalonske separatiste potreban zbog dijaloga, oproštaja i da bi se zacelile rane iz prošlosti. Sančezova promena mišljenja je izazvala veliko nezadovoljstvo u Španiji i podstakla masovne proteste u Madridu. Nezadovoljstvo dodatno podstiče i najjača opoziciona konzervativna stranka PP jer smatra da zakon o amnestiji podriva vladavinu prava.
Populistički premijer Sančez je doživeo snažan politički šamar. Krajnje je nepouzdana i neizvesna budućnost dogovora od kojeg zavisi usvajanje kontroverznog zakona u parlamentu.
Politička kriza u Španiji će se nastaviti i vlada Pedra Sančeza će s tesnom većinom morati da rešava brojne i još složenije probleme.