Marinko Rudakov iz sela Glušci kod Bogatića umro je nakon što mu je pozlilo, a služba Hitne pomoći, uprkos brojnim pozivima njegove ćerke, nije izašla na teren. Snežana Dreo iz Kragujevca tri puta je zvala hitnu pomoć u ovom gradu, ali oni nisu došli. Umrla je od srčanog udara.
Ovu su samo neki od tragičnih životnih sudbina koje su se završile prerano zbog, kako tvrde porodice, neizlaska službe hitne pomoći na teren i nepružanja adekvatne pomoći, a njihova pravna bitka sa "belim mantilima" bila je tema konferencije koju je organizovao Pokret Pravo na život Meri, koji se zalaže za zakonsko regulisanje rada hitnih službi.
Kurir je prvi pisao o slučaju Marinka Rudakov. Njegova ćerka Radica ispričala je da je nesrećnom čoveku pozlilo 10. januara oko 24.30 sati.
- Sestra je pozvala hitnu pomoć. Rekli su joj da ne izlaze na teren posle 19 časova, da se nekako snađe i da ga sama dovede. Nije mogla da nađe taksi, niko nije hteo da ga preveze do bolnice. Sestra je hitnu zvala najmanje deset puta. Javljali su se stalno, ali je bilo i psovki i vređanja. Na kraju su joj rekli da sačeka jutro i da ga odvede kod lekara opšte prakse. Sestra je ispričala da je tati jako loše, da je pao, da je razbio glavu, da krvari i da ga jako boli stomak. Jednostavno nije mogao više ni da hoda, ali to nije promenilo ništa na stvari - priča Radica Rudakov.
Marinko je preminuo to veče oko 2.30 sati. Sestra ih je nazvala da prijavi smrt. Rekli su joj da će da pošalju nekoga ujutru, ali se to nije desilo. Njen otac je 14 sati ležao mrtav, a mrtvozornik je, iako ga nije video, napisao izveštaj o smrti.
- Moj otac nije jedini slucaj u Bogatiću. Narod o tome ćuti, jer u većini slučajeva nemaju finansijsku moć da tuže, kao i zbog toga što znaju da je retko ko sa tim lekarima izašao na kraj.Mi smo podneli krivičnu prijavu protiv doma zdravlja i ostalih zaposlenih koji su radili tu noć. Mi uopšte ne znamo ko je radio tu noć, nama se niko nije javio. Nismo dobili ni izvinjenje, niti nam je neko izjavio saučešće - ništa. Moj otac je umirao u bolovima, a čak ni dan-danas ne znamo od čega je umro. Ne bih želela da se ovo ikome desi, jer ovo je zaista jedna tragedija i za moju porodicu, ali i za čovečanstvo. Hitna pomoć i lekari treba da su tu da nama pruže pomoć, a ne da nam odmogu - zaključila je Radica.
Dejan Zejnula, osnivač Pokreta Meri, koji je u pravnom sporu sa beogradskim Zavodom za hitnu medicinsku pomoć, nakon što je njegova supruga Merita Bekirovski preminula usled, kako tvrdi, zakasnele i neukazane lekarske pomoći rekao je da ni Snežana, ni Marinko, ni Merita, iako su bili zdravstveni osiguranici, nisu uspeli da ostvare svoja prava garantovana članom 62. Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji kaže da je zdravstvena ustanova dužna da ukaže hitnu medicinsku pomoć.
- Zakon ne ostavlja mogućnost da se hitna pomoć ne ukaže. Nažalost, kada se to desi i kada dođe do tragičnih ishoda, građani su vrlo često primorani na višegodišnja suđenja, dokazivanja i mrcvaranja, a oni u tim situacijama često nemaju ni vremena, ni novca, niti znanja da pokrenu postupke - istakao je on i dodao da je preveliki teret na pacijentima koji treba da imaju pravna predznanja da bi pribavili medicinsku dokumentaciju i znali kome i kako da se obrate:
- Mi, porodice pacijenata, nosimo odgovornost za to što nismo uspeli da nateramo lekare da dođu, umesto da odgovorni budu lekari koji nisu došli i ukazali pomoć.
Advokatica Marina Mijatović rekla je da zdravstveni sistem ne može zbog svojih propusta stavljati dodatni teret na pacijente da, ako ne znaju sve članove iz zakona i pravilnika, mogu biti u opasnosti da im se uskrati pružanje hitne medicinske pomoći:
- Obavezu da poštuju propise imaju zdravstvene ustanove, bez elemenata da za propuste ima opravdanja.
Uslovi u kojima lekari rade nemaju nikakve veze sa lekarskim greškama, rekla je advokatica Sonja Hadži Borjanović i dodala da zaposleni u Hitnoj koji ne pošalje kola hitne pomoći pacijentu koji posle premine, mora snositi odgovornost. Moraju se, navodi, pokrenuti postupci, i o tome mora biti obavešteno Ministarstvo zdravlja.
- Problem je što Tužilaštvo u najvećem broju slučajeva odbacuje krivične prijave još u predistražnom postupku, ali i to što stručni nadzornici, veštaci, daju svoje mišljenje i zaključke koji su ponekad u direktnoj suprotnosti sa pravilima struke zbog čega bi pojedini mogli biti procesuirani.
Bonus video: