Neobično mi je drago što se moja teza da je Milošević bio samo operativac Slavskog pojasa i duboke cincarsko-kalburske čaršije sve manje shvata kao bulažnjenje ili navraćanje vode na - u opravdanom odsustvu Miloševićeve - Vučićevu vodenicu, a sve više (i češće) kao predlog za duboko razmišljanje, u šta sam se uverio čitajući u Danasu tekst Nikole Krstića, koji je ispravno uočio da su i Miloševićevo i Visoko Carstvije samo nužna posledica jednog procesa (pre)dugog trajanja kretenizacije širokih narodnih masa, koju iz senke sprovode čaršijski sarmojedi i paraziti, tzv. nacionalno odgovorna inteligencija, koja neprestano upumpava u javnost osećanja ugroženosti, resantimana, istovremeno i nadmoći i totalne nemoći.
Nikola, međutim, Krstić - koji izvanredno politički misli i odlično povezuje stvari - takođe pati od hronične bolesti kratkih misaonih spojeva tako karakteristične za tzv. građansku inteligenciju, sestru od strica nacionalno odgovorne inteligencije. Jer piše sledeće: „I upravo danas je pod njegovom (Vučićevom) kapom kreirana takva atmosfera u kojoj je sasvim normalno da asasini Slavka Ćuruvije slobodno šetaju ulicom.“
Stvar je u tome da je to - normalno. Da je to normalno i da bi optuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije slobodno šetali i u Norveškoj i Danskoj, objasnio je moj drug, advokat Sead Spahović, u emisiji kod Nataše Miljković, koja je povremeno kolutala očima. Sead je objasnio da problem nije kapa - Rajkova ili Aleksandrova - nego traljavi istražni postupak koji je podigao optužnicu protiv lica za koje nije imao nikakvih dokaza, što bi pred bilo kojim sudom u bilo kojoj zemlji rezultiralo oslobađajućom presudom, naprosto zato što sudovi, čak i srpski, ne donose presude na osnovu atmosfere - nebitno koje boje - nego na osnovu čvrstih materijalnih dokaza.
Druga je stvar što se zbog traljavosti postupka, osim lica za koje nije bilo dokaza, slobodno šetaju i lica za koje je bilo dokaza. Miljkovićeva je potom napravila pitanje - a da tu možda nije bilo nekakvog „pritiska“, na šta je Sead odgovorio da je tu bilo samo pravničkog amaterizma, nedoučenosti i tužilačkog kukavičluka.
Ako hoćemo pravni poredak, kakva god bila sudska presuda, zaključio je Sead, ona se mora uvažavati. Tačka. Ali oćeš qwrz. Istog trenutka u pravcu Spahovića je usmeren džinovski ventilator, a stotine društvenomrežnih siročića su popile po pola litra ricinusa i krenule da seru po Seadu sa optužbama da je... znate već šta, da ne traćimo karaktere, i „da radi“, znate već za koga, da ne dangubimo.
Pravna pouka: bespravnosti ove države ne doprinose samo usual suspectsi - koji, fakat, ne drže do poznanija prava - nego i njihovi oponenti/konkurenti koji na papiru zagovaraju pravnu državu i snažne institucije, a neće da optužuju sud. U to ime predlažem društvenomrežnim seronjama da elisu ventilatora okrenu prema sebi, popiju još dva deci ricinusa i ponove postupak.