Male boginje pojavile su se i u Novom Sadu, i četvrti registrovani slučaj je odrasla osoba vakcinisana jednom dozom, dok su prethodni pacijenti iz Beograda. Istovremeno Srbijom hara veliki kašalj, od kog je od letos preminulo pet beba, ali se to saznalo tek nedavno.
Medicinski radnici pozivaju na vakcinaciju i upozoravaju na mogućnost epidemije, jer su uzroci ovakve situacije nedovoljan vakcinalni obuhvat, koji bi trebalo da bude 95 odsto, a kada je on manji, prema rečima epidemiologa prof. dr Zorana Radovanovića to je "tempirana bomba koja mora da eksplodira kad-tad".
Prema njegovim rečima, zavisno od vakcine i od regiona, imamo između 75 i 88 nevakcinisane dece, u nekim područjima i znatno više. Budući da se u Srbiji godišnje rađa nešto više od 60.000 beba, to znači da između 7.500 i 15.000 dece ostaje nevakcinisano.
Desetine hiljada duša može lako da se zarazi
- Desetak hiljada jedne, desetak hiljada naredne godine – nakupi se više desetina hiljada duša osetljivih na zaražavanje. U takvu sredinu je onda jedino potrebno da se unese uzročnik i nastaje požar. Epidemija velikog kašlja je dostigla vrhunac oko 10. decembra, ali epidemijski talas se još uvek rasteže i broj žrtava još može da raste. A male boginje su najzaraznija bolest – kaže prof. dr Radovanović.
Objašnjava da u nezaštićenoj sredini – gde niko nije preležao bolest i niko nije vakcinisan – jedan bolesnik u proseku prenosi infekciju na 15 bližnjih, ali da kod nas danas nije takav slučaj, mnogo je već prokuženih, ali je potencijal zaražavanja ogroman.
Kada bolest bukne antivakseri zaćute
Na pitanje šta je trebalo uraditi kako se veliki kašalj ne bi proširio do razmere kakve su sada, poručuje da je "greška što javnost nije blagovremeno obaveštena o umiranju od velikog kašlja".
- Kada dođe do takve situacije, protivnici vakcinacije naglo zaćute, a mnogi roditelji se osveste i zažale što su podlegli neosnovanoj propagandi. Dakle, da su znali šta se dešava, neodlučni roditelji bi, kako to obično biva, požurili sa svojim detetom kod pedijatra. Osnovno pravilo u epidemiji je saradnja sa građanima. Da bi se dobila njihova podrška – a ona je neophodna za protivepidemijsku akciju – nužno je stvaranje poverenja, a preduslov za poverenje je iskrenost. Skrivanje podataka i uskraćivanje informacija uvek se žestoko osvete – poručuje prof. dr Radovanović.
Imamo zakon, ali se ne poštuje
Po našim propisima, roditelj koji ne dovede dete na vakcinaciju plaća kaznu od 30.000 do 150.000 dinara, ali to ne znači da ga kazna oslobađa odgovornosti. Ako se ponovo ogluši o propise, sledi nova, stroža kazna. Odluči li se da i dalje izbegava svoju roditeljsku obavezu, sledi optužba za zapostavljanje deteta, sa mogućim lišavanjem roditeljskih prava.
- Problem u ovoj zemlji je što se zakoni ne poštuju – zaključuje dr Radovanović.
(Kurir.rs/Blic)
Bonus video: