Milutin Šćepanović (31), poznatiji kao Mića Križan, i njegov telohranitelj Gradimir Plaković likvidirani su u Ulici kneza Miloša u Beogradu. Dvostruko ubistvo dogodilo se pred ponoć 15. februara 2001, naočigled većeg broja prolaznika i građana koji su čekali autobus na obližnjoj autobuskoj stanici.
Šćepanović i Plaković su se vraćali sa proslave iz centra Beograda i vozili su se u "mercedesu 600SE" ka Mostarskoj petlji. U jednom trenutku, mimoišlo ih je vozilo, beli "fijat uno", iz koga je na njih pucano iz automatskog oružja. I to iz dva "kalašnjikova".
Pogođen sa više hitaca, Šćepanović je izgubio kontrolu nad "mercedesom" i nastavio kretanje, da bi se posle nekoliko metara zaustavio udarivši u stub. I dalje nepoznati napadači pobegli su ka Gazeli. Policija je prilikom uviđaja našla 30 čaura. U "mercedesu" u kome su ubijeni Šćepanović i Plaković bio je pištolj "taurus", za koji Šćepanović nije posedovao dozvolu.
Automobil "mercedes", u kojem su ubijeni Šćepanović i Plaković, vlasništvo je Obrenovčanina Milisav Mihajlović, poznatijeg kao Miša Nojman, koji se pominje u "Beloj knjizi" kao član "zvezdarskog klana", na čijem čelu je tada bio Sredoje Šljukić Šljuka.
Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović rekao je da je Šćepanović osuđivan zbog nasilničkog ponašanja, iznuda, protivpravnog lišavanja slobode i nanošenja teških telesnih povreda. Mediji su spekulisali da je i preprodavao drogu.
Osam metaka, gradnja stanova
- Šćepanović, kao i njegov telohranitelj Plaković, dobro su poznati policiji. Križan je 1994. godine u zatvoru u Padinskoj Skeli proveo osam meseci zbog nasilnog ponašanja, iznude, protivpravnog lišavanja slobode i nanošenja teških telesnih povreda, dok je Plaković počinio sitna krivična dela - rekao je Mihajlović.
Na Šćepanovića je prethodno pucano 12. februara 2000. godine. Pogođen je sa osam metaka u glavu i telo, a preživeo je samo zahvaljujući izuzetnoj fizičkoj konstituciji.
- Tada je u istrazi povodom ubistva zvanično rekao da se bavi gradnjom stanova, da je član jedne važne partije i da pomaže njihov rad. Nije bio spreman na saradnju povodom otkrivanja napadača, tako da je slučaj ostao nezavršen - rekao je ministar policije, bez navođenja o kojoj partiji se radi.
Plaković je poznat policiji po sitnijim prestupima, a te večeri bio je sa Šćepanovićem u svojstvu telohranitelja, objasnio je kapetan Goran Mijatović iz Trećeg odeljenja beogradske policije, koji je vodio istragu. Za Plakovića se navodilo da je bio zaposlen u sektoru saobraćaja termoelektrane "Nikola Tesla" u Obrenovcu. Kažu da je voleo da se potuče.
Kompleks "Križanović"
Mića Križan je nekoliko godina u Obrenovcu važio za najopasnijeg momka. Nadimak Križan dobio je po ujaku, poznatom obrenovačkom taksisti, a živeo je sa majkom, jer su mu se roditelji rano razveli. Niko ne pamti da li je ikada bio zaposlen, ali je dobro živeo, sudeći po kolima i kući. Sagradio je prostranu vilu "Križanović" sastavljenu iz nekoliko krila koja zauzimaju prostor između dve ulice.
Vila je opasana zidom i sakrivena od pogleda, a malo pre nego što je likvidiran na jednoj strani dvorišta zidovi su počeli ponovo da "rastu". Križan je očigledno želeo da poveća svoj životni ili "radni" prostor, iako se dosta dugo oporavljao od ranjavanja godinu dana ranije.
Često je bio viđan bez telohranitelja u kafiću "Viktor i ja" u Canetovom sokačetu, gde se, po svemu sudeći, najsigurnije osećao.
Za Križanovo ime, Obrenovčani pored poslova sa drogom vezuju i reketiranje. Kada je 1999. godine inspekcija upala u dvorište Ljubiše Gajića Pinka, koji je uvozio naftu, čaršija je pričala da je odbio da plati reket Križanu i da ga je ovaj prijavio. Policija je posle saslušanja pustila Gajića na slobodu.
Nagrada od 300.000 maraka
Šćepanović je bio otac dvoje tada male dece. Nekada je bio vlasnik diskoteke u hotelu "Obrenovac", a pred smrt je posedovao i kafić "Roler" u trgovačkom delu Obrenovca. Mića je, kako pričaju Obrenovčani, bio ljudina od 140 kilograma mišića i bio je poznat mangup u Obrenovcu devedesetih.
O ubistvu Šćepanovića i Plakovića MUP Srbije je raspisao nagrada od 300.000 nemačkih maraka za svakoga ko dostavi informaciju koja će dovesti do hapšenja i osude ubice. Na toj listi su bile 22 ubijene osobe, među kojima su i Žika Petrović, direktor JAT-a, Radovan Stojičić Badža... Njegova likvidacija, ipak, nikad nije rasvetljena.
Kurir.rs/24 sedam
Preneo: R.J.