Osećam se delom predsednikovog i državnog tima i ideja da Srbija bude čelično snažna i briljantno uspešna me motiviše da dajem apsolutno sve
od sebe i tom cilju sve drugo podredim
Nema i neće biti zaokreta američke politike prema Kosovu i Metohiji kad je reč o njihovom pogledu na status naše južne pokrajine. Bar ne na kraći i srednji rok. To je stvarnost, iako bismo svi, naravno, želeli drugačije i radimo svim silama na tome da dugoročno uskladimo naše interese i podignemo nivo međusobnog razumevanja. SAD su na KiM intervenisale ‘99. za vreme Klintonove, demokratske administracije, ali su jednostrano proglašenu nezavisnost priznale 2008, u osmoj godini mandata predsednika Džordža Buša mlađeg, dakle za vreme republikanske administracije. To je, dakle, pre dve i tri decenije bio dvopartijski projekat političke klase u SAD, otvoreno u razgovoru za Kurir kaže Marko Đurić, ambasador Srbije u SAD, koji se uskoro, već za nekoliko nedelja, vraća u zemlju, gde će obavljati jednu od važnijih državnih funkcija. Govoreći o odnosu američkih administracija prema KiM i o ranijem periodu, Đurić kaže da je to bilo „potpuno drugo vreme i ovde i tamo“.
Treba istaći da se od tog vremena mnogo toga promenilo u Srbiji, na samom KiM, unutar SAD i šire u svetu, što sve veoma ne ide naruku separatistima u Prištini. Zbog toga Kurtijev totalitarni režim žuri s nastojanjem da ubrzano i do kraja sprovede etničko čišćenje Srba s područja KiM. Uprkos različitom viđenju statusa KiM, Srbija i SAD danas intenzivno sarađuju u borbi za zaštitu pojedinačnih i kolektivnih ljudskih prava Srba na KiM. Sa druge strane, totalitarni režim Aljbina Kurtija jednostranim destruktivnim potezima svakodnevno urušava same temelje demokratije i multietničkog karaktera društva na KiM. Kurtijeva šovinistička klika sprovodi agresivnu etnonacionalističku politiku progona Srba i drugih nealbanaca. Sve ono u šta je međunarodna zajednica uložila desetine milijardi dolara američkih i evropskih poreskih obveznika ruši se i nestaje. Zato su potrebne neodložne i još snažnije i konkretnije reakcije međunarodnih predstavnika.
Očekujete li da će i neke konkretne mere biti preduzete protiv Kurtija i Prištine ili će ipak ponovo ostati samo mrtvo slovo na papiru?
Svi oni kojima je stalo do stabilnosti, mira i budućnosti Balkana ne smeju sedeti skrštenih ruku pred Kurtijevom nacionalističkom agresijom. Iz krajnje praktičnih razloga zalažem se za sankcionisanje Kurtija, njegovih saradnika, kao i institucija koje su uključene u podrivanje regionalne stabilnosti i kolektivna kršenja ljudskih, političkih i ekonomskih prava Srba i drugih zajednica na KiM. Kurti i njegov totalitarni režim vode hibridni konflikt sa Srbima na KiM i protiv Srbije. Kao takvi oni su najveća pretnja miru, regionalnoj stabilnosti, ali i demokratiji u našem regionu. Kurtijeva politika čini region ranjivim na različite maligne uticaje. Ovo se ne odnosi samo na Srbiju. Kurti i njegovi pomoćnici se aktivno mešaju u unutrašnje političke procese u Severnoj Makedoniji i nastoje da ostvare kontrolu nad delom političkog sistema ove države, direktno podrivajući njenu samostalnost. Svi oni koji misle da se Kurtijeve ambicije završavaju na podizanju njegove zastave u srpskim sredinama na severu KiM trebalo bi da ponovo prouče ceo slučaj. To nije ni blizu tačno. Takođe moramo biti potpuno svesni da Kurtijev režim signale poput najave prodaje „džavelin“ raketa, bez obzira na eventualne ciljeve i namere onih koji su ovakvu odluku doneli, tumači kao ohrabrenje za svoje delovanje. Između objavljivanja ove odluke i Kurtijeve zabrane dinara, koja je na pragu da izazove humanitarnu katastrofu ogromnih razmera, nisu prošle ni dve nedelje. Potrebno je da razumemo da Kurtijev režim razume samo jezik nedvosmislenih poruka i sankcija.
Sednicu SB UN mnogi su ocenili kao istorijsku. Šta je ono najvažnije što smo čuli i što se tamo dogodilo?
Predsednik Vučić je upalio svetlo u SB UN i pred oči čitave međunarodne javnosti izneo istinu o brutalnosti Kurtijevog totalitarnog režima. Srbija je, insistiranjem na održavanju ove sednice, na važnom ispitu pokazala da je slobodna i samostalna zemlja koja se ne libi da svoje interese štiti na svakom koraku i koristeći dostupna pravna i politička sredstva. Ovo uprkos lažima koje su o ovoj temi širili i neki protivnici vlasti u Srbiji. Predsednik Vučić je sve ovo izveo na veoma delotvoran način, o čemu svedoči i politička bura u Prištini i opšta ocena da je Kurti doživeo fijasko pred SB UN. Možda najbolja potvrda razmera Kurtijevog diplomatsko/političkog debakla leži u izmišljanju priče o atentatu na njega u Skoplju od strane srpskih službi, koje su munjevitom brzinom demantovali i makedonski MUP i tužilaštvo, izlažući Kurtija dodatnoj blamaži.
A koji su praktični rezultati sa sednice?
Važno je i to što je tema KiM vraćena, mimo redovnih sednica o radu Unmika, pred najviši forum UN posle više od dve decenije. To jeste istorijski uspeh samo po sebi, mada su okolnosti nastale delovanjem Kurtijevog totalitarnog režima toliko teške da možda i nije vreme za merenje diplomatskih uspeha. Takođe, važno je i što se jasnom osudom 13 od 15 članica SB, četiri od pet stalnih članica, Kurtijev totalitarni režim našao u međunarodnoj izolaciji barem na temi ukidanja dinara.
Čuli smo u SB UN i američku ambasadorku, koja je takođe pozvala Prištinu da promeni odluku o ukidanju dinara... Ipak, i dalje čujemo Aljbina Kurtija da ponavlja iste rečenice i ne mari za sva ova upozorenja. Kako će se ova situacija završiti?
Strateški, Kurti želi stvaranje etnički čiste velike albanske države i sopstvenu promociju u vrhovnog lidera svih Albanaca, uz podrazumevajuću političku kontrolu nad nizom vlada i institucija u regionu za pripadnike njegovog radikalnog pokreta. Na taktičkom nivou, u strahu od moguće promene međunarodnih okolnosti, on želi da pre evropskih i američkih izbora osigura sebi još jedan mandat, moguće na vanrednim izborima koji bi bili održani u toku ove godine. Na operativnom nivou u tu svrhu Kurti pojačava svoju kampanju progona Srba i „suverenizacije“ KiM, koja se ogleda u gašenju srpskih institucija i perfidnom pritisku za iseljavanje Srba i gašenje srpskih institucija. Takođe, želim posebno da ukažem srpskoj javnosti da postoji jedna stvar koju Kurti radi veoma vešto. To je propaganda prema međunarodnoj javnosti. Njegov režim je izgradio veoma moderan i efikasan aparat za proizvodnju i plasiranje dezinformacija, koji je velikim delom usmeren na obmanjivanje međunarodne javnosti. Ova gebelsovska mašinerija laži deluje 24/7 s velikim resursima i pokriva sve, od svakodnevnog kreiranja narativa i priča, preko društvenih mreža, gde su angažovane armije botova koje objavljuju sadržaje na engleskom i targetiraju ključne aktere sa individualnim pristupom svakome. U kreiranju narativa učestvuju i sam Kurti i njegovi saradnici, ali i za tu svrhu posebno angažovani strani savetnici. Razmere ove operacije dezinformacija su takve da možemo reći da one čine ključni element hibridnog sukoba koji Kurtijev totalitarni režim vodi protiv nas. U takvim uslovima enormno je važno kad od predstavnika SAD i drugih država koje su priznale tzv. nezavisnost KiM pred SB UN čujemo poruke koje ruše Kurtijevu kulu laži.
Bili ste uz predsednika Vučića u Njujorku i baš tada je on i najavio vaš povratak u Srbiju i važnu funkciju koju ćete obavljati. Pretpostavljam da je reč o izvršnoj vlasti, a neki vas vide na mestu šefa diplomatije. Koliko su takve spekulacije utemeljene?
Moj povratak u Srbiju nije stvar spekulacija, zaista se vraćam za nekoliko nedelja za stalno. Sve ostalo biće predmet odluka za to nadležnih instanci, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena. Veoma se radujem prilici da za Srbiju napravimo nešto dobro.
Sada imate i diplomatsko iskustvo... Koliko će vam to olakšati posao?
Nisam navikao i ne volim da previše govorim o sebi. Profesionalno iskustvo imam, s realizovanim veoma sadržajnim mandatom diplomatskog savetnika predsednika Srbije 2012-2014, zatim pozicijom pregovarača Srbije u Briselskom dijalogu kroz 221 rundu dijaloga i vođenjem Kancelarije za KiM, dakle srpskih institucija u pokrajini u periodu 2014-2020, te ovim periodom 2020-2024. u Vašingtonu. Osećam se delom predsednikovog i državnog tima i ideja da Srbija bude čelično snažna i briljantno uspešna me motiviše da dajem apsolutno sve od sebe i tom cilju sve drugo podredim.
Kad bi u nekoliko rečenica trebalo da rezimirate vaš mandat ambasadora u SAD, šta bi bilo ono najvažnije što biste istakli? Šta ste uspeli da uradite od zacrtanog, koliko je bilo teško, koliko ste puta rekli sebi - šta mi je ovo trebalo?
Promenili smo paradigmu srpskog prisustva i delovanja u najvažnijoj zemlji zapadne civilizacije, koja diktira i oblikuje tokove svetske politike, ekonomije, bezbednosti, pop kulture. Za buduće generacije ostaće nova zgrada ambasade na korak od Bele kuće, kao i nova rezidencija, koje su postale važno stecište političkog i kulturnog života i okupljanja srpske zajednice. Višestruko je uvećan broj prijatelja Srbije u Kongresu SAD, osnovan je Srpsko-američki poslovni savet, koji okuplja vodeće američke kompanije, kao grupa koja zagovara jačanje veza naše dve zemlje. Višestruko je uvećana ekonomska razmena i posebno srpski izvoz u SAD, gde sada imamo veliki suficit i snažno i rastuće partnerstvo, posebno u oblasti visokih tehnologija. Angažovali smo vodeće lobističke kompanije da svakodnevno zastupaju naše interese pred političkom klasom SAD i da doprinesu promeni imidža Srbije. Počeli smo konkretnim delovanjem da pokrećemo na političku akciju brojnu i uticajnu srpsku zajednicu u SAD organizacijom više velikih konvencija u glavnom gradu SAD, otvoren je i direktan let „Er Srbije“ za Čikago. Inicirali smo i započeli sprovođenje programa razmene između MSP i Stejt departmenta i prvi put imamo naše diplomate na praksi u amerčkoj diplomatskoj službi... Kad je reč o sportskoj diplomatiji, realizovali smo prvi put u Vašingtonu večeri srpskog nasleđa u NBA ligi, ove godine se nadamo i prvom gostovanju jednog poznatog NBA tima u Srbiji... Stvorili smo snažan temelj za dalje delovanje, ozbiljnu političku infrastrukturu i preuzeli deo kontrole nad tim kako će se oblikovati ovaj za interese naše države ključni odnos.
Evropski parlament usvojio je rezoluciju koja je prilično negativna po zemlju... Ona nije pravno obavezujuća, ali ocene su da će u rukama EU biti oružje koje uvek može da potegne. Kakve posledice očekujete?
Svakome ko prati javno mnjenje u Srbiji jasno je da Dragan Đilas na izborima može da pobedi samo ukoliko promeni ime u Aleksandar Vučić. Pošto grupacija oko pomenutog političara lobira za zabranu upotrebe imena Aleksandar Vučić, ne bih se iznenadio ukoliko zatraže rezoluciju EP ovakve sadržine. Šalu na stranu, poštujem sve političke lidere za koje su ljudi glasali, ali tužno je što u ovakvim okolnostima, umesto za državni interes, ima ljudi koji toliki novac i trud ulažu u sebične ciljeve.
Razgovarala Jelena Velinović
Bonus video: