Nakon Ol-star vikenda koji je Nikola Jokić iskoristio da se odlično zabavi, centar Denvera je dao veliki intervju.
Somborac je razgovarao sa Kejti Vindž, novinarkom koju odlično poznaje jer je bliska Denveru.
Na Ol-star utakmici je postigao 13 poena uz devet skokova.
- Mislim da je to samo provođenje vremena sa momcima i biti oko najboljih igrača na svetu. Mislim da je to verovatno najbolja stvar ovog vikenda - rekao je Jokić i odmah nakon toga odgovorio na pitanje da li je bilo trenutaka kada je mislio da ne može da uspe u NBA.
- Oh da, naravno. I dalje mislim da možda neću uspeti... šalim se. Ali da, znajući svoju istoriju, znajući svoj put, mislim da je to zaista neki jedinstven put i jedinstven način da dođeš do NBA lige. Došao sam ovde da bih, bukvalno, trenirao. Tada sam bio peti ili šesti veliki igrač. Tako da je to bilo lep način da se nagradiš s tom Ol-star utakmicom, ako to ima smisla. Tog trenutka se sećam, bio je to zaista privilegovan trenutak. Mislim da čak i sada predstavljam Denver Nagetse i svoj rodni grad, svoju porodicu. I zato se trudim da se zabavim.
Upitan je Jokić šta je naučio o sebi tokom prethodnih godina.
- Još uvek nemam vremena za razmišljanje. Stvarno sam pokušavao, šta sam naučio o sebi? Ne želim zvučati kao guru. Možeš učiniti sve. Šta god ti je u mislima, jednostavno trebaš... Ne znam. Nemam tu misao u glavi. Ali stvar koju sam naučio o sebi je... Ne znam. Za mene je teško.
Srpski centar trenutno igra devetu sezonu u NBA, a prošle godine je stigao do šampionskog prstena.
- Mislim da je u ovom trenutku šampionski pehar verovatno vrhunac. Jednostavno se trudiš da ne padneš. Samo pokušavaš da ne padneš na tom nekom početku. Želiš da budeš tamo i možda da pronađeš neki novi vrh planine. Videćemo. Naravno, novi šampionski naslov će nas sve podići kao grupu, kao tim. Ali mislim da se jednostavno svakodnevno pobedjuju utakmice i, kao što sam rekao, živeti pobeđivanje je stil života i taj stil ne prihvata poraz, rekao bih to.
Otkrio je i kako se nosi sa velikim brojem utakmica u toku sezone.
- Mislim da mi tu dosta pomaže porodica, jer je moj konj danas pobedio, ako neko želi da zna. U Rimu. Da, moj konj je bio dobar. Takve stvari, znate. Onda ne razmišljam o košarci tokom celog dana, razgovaram sa prijateljem ovde, zatim razgovaram sa prijateljem u Srbiji o trci takođe. A onda provodim vreme sa porodicom, imamo nekoliko dece koja trče oko nas i drže nas zauzetima i zabavljaju nas. Ponekad moramo i mi zabaviti njih, znate, tako da, reći ću da su to moja porodica i moji konji.
Dugo vremena je proveo u Denveru.
- Mislim da smo, reći ću, tihi divovi, ako to ima smisla. Moj život ide zaista uzbrdo, na ličnom planu ide uzbrdo, polako uzbrdo i za to sam zaista zahvalan. Moja žena, moje dete, cela moja porodica su zdravi i mislim da je to najvažnija stvar u životu, bukvalno. Ali čak i Denver Nagetsi, mi ne pravimo buku, znate, mi smo kao talas, jednostavno... Tihi divovi.
I da može ne bi birao drugi tim.
- Ne, mislim da sam razgovarao sa nekim pre nedelju ili dve, da mogu sada da biram neki tim, sigurno bih izabrao Denver Nagetse. Samo zato što mislim da je priča neverovatna, to je tako jedinstveno i mislim da ne bih izabrao nijedan drugi tim. Samo mislim da je veće od košarke. Mislim da je to nešto za šta, naravno, zahvalan sam košarci i svemu tome. Košarka nam je pružila neverovatan život. Živimo u sjajnom gradu i sve to, ali porodica je nešto poput sidra i drži nas sve zajedno.
Sreću i snagu dobija od porodice.
- Moram reći da je to porodica i stvari koje radim van košarke, verovatno to. Čuti svoju ćerku kako se smeje kao luda, to je ono što volim. To je nešto što ne možeš kupiti. To je nešto čisto.
U ponedeljak 19. februara je proslavio rođendan.
- Uh, 29, prijatelju, misliš da je to samo broj, ali nije. Zašto nije? Ne znam. Mislim da kada napuniš 30 godina više nisi mlad, tako da se ne radujem.
Dobio je pitanje koja je najbolja lekcija koju je naučio sa 28 godina.
- Lekcija? Mrzim to jer ne volim svoj rođendan. Ne sviđa mi se. Mislim, profesionalno gledano, mislim da je to moralo biti prvenstvo. Znam da to nije ove godine, ali to je bilo zapravo prošle godine. Bilo je smešno za mene. Znaš, nešto što smo napravili prvi put ikada. To je nešto za šta ćemo biti upamćeni. Stavili smo naša imena u neko nasleđe. Mislim da je to nešto zaista jedinstveno. A lekcije koje sam naučio... To je teško pitanje za mene. Šta znam o sebi i lekcije koje sam naučio. Možda ne učim lekcije. Samo živim svoj život bez lekcija. Osećam se tako. Sviđa mi se.
Rođendanske želje za 29. rođendan?
- Nemam velike ciljeve i velike snove. Želim male, da moja porodica bude zdrava, da moji konji pobede trke... neki mali uspesi. Ne treba mi ništa veliko i sjajno. Tako sam srećan s malim pobedama - zaključio je Nikola Jokić.
Kurir sport
Bonus video: