Velimir Bata Živojinović (1933-2016) bio je legenda domaćeg glumišta i gotovo je nemoguće zamisliti jedan film bez njega. U svojoj bogatoj karijeri ostvario je preko 300 uloga, kojima se zlatnim slovima upisao u istoriju domaće kinematografije.
Replike koje je izgovarao i dalje se prepričavaju i postale su kultne, a o njemu su ispričane legende. Juče je porodica objavila da će njegova poslednja želja da počiva sa svojom suprugom Julijanom Lulom Živojinović biti ispunjena.
Poslednja želja biće ispunjena
Njegovo telo će do 1. maja biti preneto u rodnu Koraćicu, gde će počivati zajedno sa suprugom u porti crkve Svete Trojice. Njihov grob gledaće na prodičnu kuću, koju su često posećivali i koja je bila oaza mira.
Ipak, podatak koji malo ko zna je da legendarni Valter nije rođen u Koraćici, kako mnogi misle već u vozu. Ovaj podatak za Kurir je potvrdio njegov sin Miljko Živojinović.
- Deda je bio telohranitelj Nikole Pašića i njega su takođe zvali Baja. Kad se obraćao ljudima, deda im je govorio "Gde si bajo, kako si bajo?" Pošto je bio Baja, bio je sudski izvrštelj. Otišao je sa trudnom ženom, sa kojom je već imao dve ćerke u Jagodinu, na neko izvešenje. Krenuli su vozom. Ona se porodila kad su stigli u Jagodinu u vozu.
U to vreme se nisu deca odmah upisivala u matičnu knjigu, tako su Batu prijavili u crkvi u Koraćici, čim su se vratili. I u matičnoj knjizi rođenih piše da je rođen u Koraćici. Međutim, u nekim dokumentima, kao što je na primer indeks piše da je rođen u Svetozarevu (Jagodina) - objasnio je za Kurir Miljko.
- On da je hteo da kaže iz Jagodine rekao bi. U Koraćici je proveo najviše vremena - zaključio je Miljko.
Njegove starije sestre, Nada i Ćale, pružale su mu neprestanu podršku i ljubav od najranijih dana. Prvi razred osnovne škole završio je u Korćici, tik uz svoju rodnu kuću. Nakon toga, Bata je nastavio svoje školovanje u Beogradu, gde su se njegovi roditelji preselili radi posla.
Ipak, svojoj Koraćici se uvek vraćao, gde je i izgradio vikendicu u kojoj je cela porodica provodila vreme.
Počeci
Velimira Batu Živojinovića prvi put srećemo kao mladića od 15 godina, kada se susreo sa svetom glume. Zahvaljujući upornosti rediteljke Soje Jovanović, Bata je dobio poziv da se pridruži Akademskom pozorištu u Beogradu.
Iako je započeo kao sasvim nepoznata figura, umetnički svet ga je osvojio i zarobio svojom čarolijom. Tada je spoznao da je gluma njegov životni poziv.
Umesto klasične gimnazije, Bata je pohađao srednje glumačke škole u Nišu i Novom Sadu, otkrivajući svoj talenat i strast prema glumi. Međutim, kada je pokušao upis na Pozorišnu akademiju u Beogradu, bio je odbijen. Isto se dogodilo i naredne godine nakon završetka srednje škole.
Tokom tih godina, preživljavao je radeći razne poslove, uključujući moliciju, molerstvo, stolarstvo i izvršiteljstvo u opštini Vračar. Kasnije je priznao da su ova iskustva bila dragocena i da su mu pomogla u tumačenju uloga tokom kasnije karijere.
Iako je dobio stalnu ponudu od Crnogorskog narodnog pozorišta u Titogradu, uz majčinu podršku i insisitranje, Bata je odlučio ponovo konkuriše na Pozorišnoj akademiji u Beogradu. Konačno je primljen iz trećeg pokušaja, 1954. godine, označavajući početak jedne od najvećih i najuzbudljivijih glumačkih karijera na ovim prostorima.
Bonus video: