Lepa Lukić osamdesetih godina družila se sa žestokim momcima Ljubom Zemuncem i Radetom Ćaldovićem Ćentom. Ona je, kako je rekla, za sve te žestoke momke bila lafčina jer je bila prizemna i ponašala se sa njima kao što se ponašala prema svima.
Pevačica se seća svakog trenutka druženja sa njima iako je to bilo mnogo davno, ali poznanstvo s njima joj se duboko urezalo u pamćenje.
- Prema meni su bili predivni. Ljuba Zemunac, Ćenta, oni su mi napravili jednu svadbu u Frankfurtu. Naime, mi svi pevači smo pevali u Minhenu u jednom restoranu Vardar. Često sam sa Zoranom Kalezićem po deset dana pevala tamo, i oni su dolazili u taj restoran. Ako se pravio važan pevač, oni za nos vuku. Mene nikad. Njima se dopadalo što sam ja pri zemlji bila. Kad su jednom došli u restoran, konobar mi kaže da me Ljuba Zemunac zove da dođem za njihov sto. Mislite da sam to smela da odbijem - priseća se Lepa, koju su žestoki momci tada angažovali da peva na svadbi njihovog druga-telohranitelja i ugovorila je lep honorar.
- Sednem kod njih, što da ne sednem kad su me pozvali. Oni odmah pitaju hoću li da pevam na svadbi, a ja ne znam da li smem ili ne smem da odbijem. Pitali me koliko košta, ja kažem ništa. Pazi šta govoriš, nemoj ništa, nemoj da se foliraš, kažu mi: Ja mislim - provociraju ne sigurno. Hoći da vam pevam onako, neću da vam naplatim. A oni - govori cifru. Ja mislim prete mi. Koliko kažeš toliko ćeš dobiti. Navalili oni da kažem cifru i ja kažem 3.000 maraka. Pruža on ruku i dogovoreno - prisetila se Lepa.
- Na svadbi nema njih, ja čekam. Kad ide Zemunac ko vojvoda, iza njega sedam-osam njih, njihovo društvo, dupli sto i on kaže Lepa šta čekaš. Posle Zemunac došao do nas i pita da li može da svira bubnjeve, kaže naučio u zatvoru, pa je svirao. Sve lepo bilo, do ujutro bili tu. Isplatio me gazda 3.000 maraka.
- To su takva gospoda bila, a da sam se ja nešto k*rčila bilo bi to vičenje nosića. Tako su doživljavali pevači koji su se pravili važni. Arkan me je mnogo voleo, on posebno, čak i Giška. Ne znam, mnogo je lep, a kad je prišao samo što se nisam zaljubila, a kad mi je rekao Zoran da je to Giška odmah sam se uplašila. Ali on je toliko bio dobar čovek. Posle kad je poginuo, bilo mi je žao - rekla je Lepa Lukić.
kurir.rs/nportal/preuzeo I.L.
Bonus video: