Pevačica Jovana Tipšin rođena je u velikoj porodici, ona je šesto dete od osmoro. Ona kaže da su se roditelji trudili da ona i njena braća i sestre imaju bezbrižno detinjstvo i da je uvek znala da ceni njihov trud.
- Odrasla sam na Zvezdari, i danas tu živi moja snaja, nažalost brat mi je preminuo pre nekoliko meseci. Ja pamtim to lepo odrastanje, mama, tata, nas osmoro dece, ja sam šesta po redu. Nekako ste mali, nemate odgovornost, tu mi je bila baka, tetke, to je nešto najlepšte. U dvorištu je živela baka u jednoj kući, u drugoj tetka, u trećoj mi. Kada sam imala šest godina mi smo se preselili na Banjicu. Moj tata je radio dalekovode po celoj Jugoslaviji, a mama je radila u hotelu. Ja sam iz radničke porodice, bili su vredni, požrtvovani roditelji koji su se posvetili svojoj deci. Sada kada odem kod njih na grob uvek im se zahvaljujem što su me ovako vaspitali i što sam tu gde jesam, što su vaspitali moju braću i sestre da budu pošteni, to je najvažnije od svega u životu. Sve prođe, i karijera i ljubav, ali najvažnije je ostati čovek. Tata mi je bio i kuvar u vojsci, radio je prvu, drugu, treću smenu. Kada sam bila beba mama je morala da počne da radi, ja sam išla u jaslice, pa u predškolsko, obdanište, u osnovnoj školi sam bila u boravku, a oni su stalno radili i baš su se posvetili svojoj deci - otkrila je Jovana.
Pevačica je ispričala da je odmalena bila veoma vredna i da se na sve načine trudila da pomaže porodici i da se oduži i zahvali roditeljima.
- Jednom sam poželela da im skuvam pasulj, starija sestra mi je rekla recept, ja sam htela da im se zahvalim tako. Sredim ceo stan, uberem cveće, osvežim prostorije. Još kao dete sam htela na taj način da se zahvalim, bila sam tada u osnovnoj školi. Mama dođe sa posla, bole je noge, ja joj izmasiram noge, tati isto šta god treba. To mi je bilo važno, tata širi veš, ja mu kažem ja ću, a onda on kaže "neka, odmori". Mi smo uvek sve radili, radna akcija u kući, pustimo muziku. To je porodica u kojoj je vladala ljubav. Tata je radio sa strujom, posle je prešao u GSP, koliko su mogli toliko smo imali. Moja najstarija sestra je rođena 1960. godine, udala se sa 19 godina, završila srednju školu, upisala fakultet i udala se mlada. Brat je rođen 1962. godine, pa je on sa svojom devojkom iznajmio stan, a mi smo ostali na Banjici. Ja sam nosila od sestara garderobu, sećam se da je mama vodila moje dve sestre i mene da nam kupi kaput na kredit. Poštenim radom su kupovali koliko su mogli, a mi sestre smo delile garderobu. Tati i mami sam zahvalna na svemu, ovih dvoje najstarijih su odrasli, počeli su rano da zarađuju, ali smo ostali nas šestoro, pa dok se plate svi računi u stanu, sve to košta - prisetila se Jovana.
Kada je početkom devedesetih godina otpočela muzičku karijeru sav novac davala je roditeljima.
- Pevala sam sa Mirjanom Beširović, tu je bila još jedna koleginica Olivera koja me uvela u ovaj posao. Ja sam od 1993. godine član "Melos estrade", dugo godina sam njihov član, pre par godina sam dobila diplomu estradnog umetnika. Srećna sam što sam učila od najboljih. Oni su negde pevali i povedu i mene, ja sam imala 12 godina. Dobila sam honorar, mada meni tada pare nisu bile bitne, samo mi je bilo bitno da pevam. Posle mi je bilo bitno da donesem pare kući, da oni vide da sam i ja vredna, da im se zahvalim, bilo mi je žao njih, iskreno. Bila sam srećna što sam mogla da im kupim pola teleta, tata je bio srećan, stavili smo u frižider. Tati i mami sam dala pare, to je moja prva zarada - otkrila je pevačica za medije.
kurir.rs/nova/preneo I. L.
Bonus video: