"VI SHVATATE ŠTA ĆE SE DOGODITI KAD JA ODEM" Slobin odgovor Holbruku i danas se prepričava! Tajna šifrovanog telegrafa
Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić
Nikola Šainović potvrđuje da je srpska delegacija u Rambujeu bila potpuno svesna rizika.
"Da li smo i nasuprot tom riziku odbili predaju Kosova – jesmo. Samo ostaje pitanje da li ja kao vlada imam pravo da predam deo zemlje na pretnju i da izgubim i da prihvatim gubitak, krajnji gubitak suvereniteta? A ovo što se desilo Kumanovskim sporazumom, i to je sporazum koji se odnosi na Ujedinjene nacije. U Rambujeu se traži, znači sporazum je sa NATO, a ne sa UN. To je razlika,“ objašnjava Šainović.
Ostala je tajna kako je Milošević prihvatio referisanje delegacije iz Rambujea?
Nikola Šainović nije imao direktan odgovor na ovo pitanje jer "mi smo stalno bili u kontaktu, instalirali smo jedan pult u Ministarstvu inostranih poslova, šifrovani telegraf, tako da je Beograd stalno bio u toku sa tim što se događa. U vreme prekida pregovora mi smo napravili jednu strategiju, pošto smo imali već ponuđeni dokument, da rešimo šta da predložimo kao izmenu dokumenta u drugoj fazi Rambujea. I to je bio zajednički stav rukovodstva države. Kada smo došli na nastavak u Pariz, rečeno je – nema uopšte nikakvih izmena!
Milošević je znao šta sledi, čim je odbijeno da se uopšte razgovara o bilo kakvom tekstu. Bilo je jasno šta sledi“.
Osim teksta koji su oni ponudili? "Da, jer je u nastavku, kada smo došli u Pariz, oni su rekli – sad razgovaramo o sprovođenju sporazuma iz Rambujea. Mi kažemo, čekajte, u Rambujeu nije usvojen nikakav sporazum jer ga ni Albanci nisu usvojili. O čemu pričamo? Odgovor je bio – vi ste veoma nekooperativni“, svedoči Šainović.
Čak je i savetnik albanske strane u Rambujeu, profesor Mark Veler, zaključio da je konferencija u Rambujeu predstavljala značajno odstupanje od norme u međunarodnom posredovanju. Prisustvo strana na pregovorima obezbeđeno je pretnjom upotrebom sile od strane NATO. Prihvatanje privremenog političkog rešenja za Kosovo trebalo je postići, ako je potrebno, pretnjom ili upotrebom sile. Implementacija sporazuma trebalo je da bude osigurana prisustvom 28.000 jakih snaga predvođenih NATO, pored značajnog kontingenta OEBS.
Prihvatanje ovog prisustva je takođe trebalo dobiti pretnjom upotrebom sile, ako je potrebno. U vreme održavanja konferencije nije postojao izričiti mandat Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija za pretnju ili upotrebu sile u odnosu na strane. Umesto toga, NATO je morao da se osloni na opravdanje nasilne humanitarne akcije u opštem međunarodnom pravu da bi odbranio svoj stav.
Veler je, međutim, ocenio da bi model Rambujea mogao da predstavlja "dalji korak u razvoju inovativnih mehanizama za rešavanje sukoba povodom samoopredeljenja“, previđajući da u samom mehanizmu nije bilo ničega novog, jer su ultimatumi odavno poznati, a njegovo povezivanje sa samoopredeljenjem naroda, danas bi najverovatnije želeo da bude zaboravljeno.
Šef delegacije SRJ profesor Ratko Marković ocenio je da je "sporazum" bio faza u sprovođenju pre njega donete odluke da se agresijom na Srbiju Kosovo od nje odvoji, a da se u Srbiji zbaci s vlasti Slobodan Milošević. Odluka je donesena u centru političke moći Zapada, ali pošto je čak za pojedine zemlje zapadnog saveza bila suviše okrutna, nazvana je vrlo plemenito — ’humanitarna intervencija‘“, napisao je Marković.
Vašington je hteo da pokuša još jednom i zatražio je od Holbruka da se vrati u Beograd i sastane se sa Miloševićem. Hil kaže da su se njegovi odnosi s Miloševićem dodatno pogoršali u svetlu Rambujea. Poseta Beogradu koju je obavio u februaru na predlog Olbrajt i Džejmija Rubina prošla je loše.
Holbruk i Hil, zajedno s malom delegacijom iz Vašingtona sastali su se s Miloševićem uveče 22. marta. Razgovori s jugoslovenskim predsednikom kratko su trajali.
Posle ovoga američki diplomata je na improvizovanoj konferenciji za štampu obavestio novinare da je odgovor jugoslovenske strane bio negativan i da njemu preostaje još samo da otputuje u Brisel i glavnokomandujućeg snaga NATO-a u Evropi, generala Vesli Klarka, obavesti o njihovom sadržaju. „Moj telefon će biti dostupan, a vlasti u Beogradu znaju njegov broj“, zaključio je Holbruk svoje obraćanje novinarima.
Milošević je rekao da je pitanje uključivanja NATO-a u kosovsko rešenje na srpskom parlamentu, Skupštini, koja će se sastati ujutru, 23. marta. Holbruk i Hil su ostali te noći do jutra, a onda odslušali raspravu u Skupštini Srbije. Na aerodrom su otišli kasno popodne 23. marta.
Štaviše, u to vreme se u zapadnim diplomatskim krugovima moglo čuti i mišljenje da je Ričard Holbruk otišao s poslednjeg sastanka s Miloševićem u uverenju da bi kratkotrajna vojna intervencija bila alibi koji bi jugoslovenskog predsednika poštedeo kritika zbog gubitka suvereniteta na značajnom delu nacionalne teritorije.
Kurir.rs/Kosovo online