Zove se Rafael ili kako sam za sebe kaže na srpskom „crni brat“, peva na srpskom, ima među prijateljima Srbe, obožava Beograd i Srbiju!
Živi u Parizu a za portal „Svi Srbi u Parizu“ govori o sebi i svojoj velikoj ljubavi prema srpstvu...
Dobar dan. Zovem se Rafael. Imam 36 godina, znam da tako ne izgleda. Rođen sam u Parizu, imam dva brata i majka mi je iz Senegala. Moja veza sa Srbijom i Srbima počela je vrlo rano sa mojim drugarom Vitomirom u osnovnoj školi, zatim u srednjoj sa mojom kumom Viktorijom i u srednjoj sa drugaricom Marijom tokom celog školovanja.
Onda na košarci gde sam upoznao jednog od mojih najboljih prijatelja Filipa i drugove srpskog porekla iz tima sa kojima smo redovno išli na rođendanske izlete itd…, veli Rafael i nastavlja:
- Tako smo odlučili 2012. godine sa grupom prijatelja sa kojima stalno idem na odmor da odemo kod Danijela u Beograd (jedan od košarkaša) i tu sam se zaljubio u ovu zemlju i grad jer sam mnogo duboko upoznao Beograd, kako ja volim da kažem „Beograd moj grad ❤“
Godinu dana kasnije, ponovo imam priliku da odem u Beograd, a ovaj put je to bilo za Filipovo venčanje, sa još jednim prijateljem Gzavijeom. Toliko smo se dobro proveli u Beogradu da su i drugi bili motivisani da pođu sa nama da otkriju ovaj grad i da se istovremeno zabave.
Takođe na svom radnom mestu sreo sam osobu srpskog porekla koji se zove Goran Radonjić, bivšeg međunarodnog košarkaškog sudiju, kome sam želeo da kažem nekoliko reči koje sam naučio uz pesmu ili u svojoj prvoj maloj knjižici rečnika. Ohrabrio me je da naučim više, upoznao me sa osobom koja će mi držati lekcije jednom nedeljno tokom 3 meseca. To mi je pomoglo da napravim korak napred, ali danas nastavljam da učim sam srpski uz sveske i pesme.
Od 2012. do 2023. svake godine sam išao u Beograd na svadbe, krštenja (na krštenja smo stigli 5 dana ranije jer smo želeli da uživamo u gradu) i košarkaške utakmice.
Ove poslednje dve godine sam Novu godinu dočekao u Beogradu sa dva veoma dobra prijatelja sa posla sa kojima sam često, čak i stalno.
Koja mu je omiljena pesma?
Moja omiljena pesma je „Biseri iz blata" od Cobija. Nju sam otkrio dok sam slušao „Srce je moje violina“ na Jutjubu. „Biseri od blata“ je počela sama posle te pesme i ja sam je odslušao do kraja i oduševila me.
Pored prijatelja koje ste naveli, da li imate i druge prijatelje među Srbima u Parizu? Da, imam ih poprilično i upoznajem druge Srbe odlazeći po srpskim večerima kod porodica mojih prijatelja tako da stičem prijatelje koji su prijatelji mojih prijatelja. Veoma sam društven i stvarno volim da upoznajem nove ljude...
Kurir.rs/Svi Srbi u Parizu
Bonus video: