Potresna poema po istinitom događaju o neverovatnoj životnoj tragediji jedne srpske porodice na Kosovu i istovremenim monstruoznom zločinu Albanaca i neobičnom iskustvu nemačkog državljanina Johana Vagnera ugledala je svetlost dana 2006. godine i ostavila celu Srbiju bez teksta.
Autor ove poeme, književnik i novinar Veselin Dželetovićgovorio je da je čuo tu priču 2 godine ranije i da mu se to taložilo da bi na kraju napisao poemu za svega 2 sata.
U svom gostovanju na Kurir televiziji Dželatovič je podelio intimne detalje o tragičnom događaju koji je bio okidač za stvaranje ove poetske i istinito emotivne priče.
- Slučajno sam se 2004. susreo sa jednim Nemcom, kojem je ugrađeno srce kidnapovanog Srbina sa Kosova i Metohije, žrtve trgovine organima. Čuvši njegovu priču ja sam zanemeo. On je želeo da pomogne porodici tog čoveka čije srce nosi. Otišao je u posetu njegovoj porodici i susreo se sa njegovim sinom, malim dečakom. Taj susret je bio toliko potresan, da je srce, po rečima tog Nemca htelo da mu iskoči iz grudi, kao da su šavovi operacije popucali. Srce je prepoznalo to dete. Da li je to njegova autosugestija ili srce pamti? - upitao je Dželetović, a potom nastavio tragičnu priču:
- Kidnapovani ljudi su bili prinuđeni da potpišu da su dobrovoljni donori organa, pa su Albanci trgovinu organa nekako uvodili u legalne tokove. Nemac dugo nije mogao da se smiri jer je supruga čoveka čije srce nosi izvršila samoubistvo. Nju je silovalo petoro Albanaca. Sveštenik je odbio da održi opelo. Ja sam rekao da ona nije izvršila samoubistvo, već je branila čast. Patrijarhalna pravoslavna žena takvo poniženje jednostavno nije mogla da izdži. Ne možemo reći da su Stevan Sinđelić i major Stepić izvršili samoubistvo. Isto tako to ne možemo reći za tu ženu - zaključio je Dželetović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: