I dečak i devojka kojima je prošlog vikenda urađena transplantacija bubrega u UDK "Tiršova" odlično se oporavljaju na odeljenju nefrologije na toj klinici. Oba zahvata bila su kompleksna, kaže za Kurir dr Jelena Stojanović, dečji nefrolog iz dečje bolnice "Grejt Ormond strit" u Londonu, iz koje stručnjaci dolaze u Beograd da pomognu srpskim lekarima u transplantaciji bubrega kod najmlađih.
Zahvat kod osamnaestogodišnje pacijentkinje bio je kompleksan zato što otac donor ima dve bubrežne arterije (obično svaki bubreg ima po jednu).
- Veći broj arterija povećava rizik od stvaranja krvnog ugruška, što može da dovede do ranog gubitka transplantiranog organa. Ova devojka je i prvi pacijent u ovom programu kod koje je transplantacija urađena bez odlaska na dijalizu, što je svetski standard i veliki uspeh kolega nefrologa i iz Instituta za majku i dete "Dr Vukan Čupić", gde se doskora lečila, i iz "Tiršove", koji su brzo i efikasno uradili pripremu za transplantaciju - objašnjava dr Stojanović.
Sedamnaestogodišnji dečak na dijalizi je bio od 2019, a sada je bubreg dobio od majke.
- Kompleksnost kod njega ogleda se u imunološkom sistemu, jer pacijent ima genetsku mutaciju zbog koje je dobio specifičan program imunosupresivnih lekova - navodi doktorka i dodaje da su glavni hirurzi za obe transplantacije bili dr Vladimir Radlović i dr Nikos Kesaris.
Kontrole nakon transplantacije obavljaju nefrolozi u "Tiršovoj", ali se i konsultuju s kolegama iz Londona, ako je potrebno, jer oni su jedan tim.
- Tokom poslednjeg dolaska pregledali smo pacijenta kom smo obavili transplantaciju u julu prošle godine. I dečak i majka, koja je bila donor, odlično su - naglašava.
U Srbiji je 37 dece na dijalizi - svima njima treba presađivanje bubrega.
- Neki pacijenti imaju žive donore koji prolaze ispitivanja i čija se transplantacija očekuje uskoro, dok je za neku decu jedina opcija čekanje na organ s kadaverične liste (preminuli donori, prim. nov.). Najmlađi pacijent koji čeka transplantaciju je devojčica od tri i po godine, nadamo se da će moći od živog donora - ističe dr Stojanović.
Doktorka poreklom iz Srbije, koja se usavršavala u prestižnim inostranim ustanovama, u timu je stručnjaka iz čuvene londonske bolnice koji edukuju srpske lekare za ovaj složeni poduhvat, a što finansira RFZO.
- Program edukacije podrazumeva naporan rad i usavršavanje celokupnog tima lekara i sestara, i za primaoce organa i za žive donore. Srbija je u jesen 2023. dobila i prvog koordinatora za dečje transplantacije bubrega, što je ključno za uspeh programa - kaže doktorka i dodaje da obučavaju i kolege urologe sa VMA da operaciju uzimanja bubrega od donora rade laparoskopski, na čemu radi hirurg dr Janis Lokopulos, dok dr Nikos Kesaris obučava hirurge u "Tiršovoj".
Međutim, neke intervencije se moraju raditi u Londonu.
- To su prevashodno pacijenti koji imaju donora s različitom krvnom grupom, nekompatibilnom podudarnošću tkiva ili oni sami imaju metaboličike poremećaje. Retki su i njihova nega mora biti u bolnicama koje stalno rade te intervencije i imaju veliko iskustvo - objašnjava dr Stojanović.
Takav je slučaj bio i s Nedeljkom Komatinom (17) iz Novog Pazara, koji je pre četiri meseca dobio bubreg od majke.
- Nedeljkova transplantacija spada u najkompleksnije od svih jer je majka bila jedini donor, a njegovo telo je imalo jak potencijal da odbaci organ zbog nekompatiblnosti tkiva. To je posledica prethodno transplantiranog bubrega koji je dobio kada je imao četiri godine, a koji je kasnije prestao da radi pa je morao na dijalizu. Novi bubreg radi odlično, ali je Nedeljko sada na lečenju od retkog tipa limfoma koji je dobio dva meseca posle transplantacije, a za koji ima genetsku predispoziciju. Očekujemo da uskoro dođe u Srbiju i lečenje nastavi u UKC Srbije.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Jelena S. Spasić
Bonus video: